Pišče Dejane Lučiću,
ovo gubi svaki smisao što ja tebi i takvima pišem već pet godina a ti ne smeš ni da čitaš. Ispašće da ja pišem monodramu a u suštini je tročinka pa da prekratimo muke. Ovo je poslednje pismo u ovom ciklusu i od sada će sve biti javno izloženo pa nek ljudi čitaju već napisanu priču o tebi i tvojima delima kada ti, kome je namenjena, nećeš! Pošto stvar još nije izašla na videlo opisaću ti novi događaj kao produkt tvojih prethodnih manipulacija ljudima. U pitanju je tvoja žena kojoj se ujedno i obraćam, jer se iz narednog može zaključiti da je ona u potpunosti preuzela funkciju odbrane tvoga lika i nedela tj. sasvim si je uključio.
Gospođo Lučić, kada smo se sredinom godine sreli, na moju konstataciju da ja neću da prestanem da se borim dok ne skinem anatemu sa svog imena, Vi ste kao opareni skočili i rekli da ja Vas optužujem da kradete pare iz fonda? Ja sam zabezeknuto negirao da sam Vas ikada za išta optužio do sada, a sada već imam za šta pa Vam to i saopštavam - greška.
Na moje negiranje Vi niste reagovali kako to dolikuje osobi zdrave pameti , već ste iznenada promenili temu i uvređeno i van sebe saopštili, iako Vas niko nije pitao, da Vaš muž Dejan Lučić nije prijavljen na ovoj adresi i ne živi ovde - greška da ne kažem laž koja takođe ne priliči čestitim ljudima.
U međuvremenu ste usplahireno, unoseći mi se u lice, naglasili podignutim kažiprstom da je Vaš muž pisac (barem dva puta) koji je napisao jedanaest knjiga, što Vas takođe nisam pitao - greška.
A da biste istakli važnost takvih informacija prelili ste sve laži kuglom šlaga. Kada sam te navode proveravao, zaključak provere je da Vi nikada niste bili zaposleni kao neuropsihijatar u bolnici „Laza Lazarević“, osim možda stažiranja - greška.
Već ste bili na putu da me impresionirate kada ste iznenada (zar opet?) pozvonili na interfon i pozvali komšiju Miću da izađe, da Vas brani valjda od same sebe. Onda sve ide brzinom munje.Prvo se pojavljuje Mića narogušen ali se naglo smiruje kada sam ga upitao: ,,Šta je bilo komšija?“ - greška.
Potom ste se Vi na moje i Mićino čuđenje iznenada okrenuli i otišli bez reči da bi potom došao trenutak kada se Vaš muž pojavljuje izlazeći iz zgrade (a ne živi tu)? - greška.
Toliko podvala u jednom susretu nisam od Vas očekivao jer su svi naši pređašnji susreti bili spontani i pristojni. Žalosno je da ste Vi dovedeni u to stanje i da mislite da je to dobro što radite braneći laž od istine! Dakle, podpredsedniče Lučiću, ja posle viđenog izvlačim zaključke:
Odgovore ni od tvoje žene neću dobiti jer se kao i ti bavi fantomskim sklopovima.
Mogao bih i da poginem pišući uzalud, nemate ništa protiv.
Da treba da tražim odgovore preko suda ili javnosti ili oboje (ukoliko to ne želiš, brzo mi odgovori dok ne bude kasno!). Unapred ti hvala.
Zbog ovakvih „definicija“ tvoje žene stekoh pravo da ja opišem tebe kao pisca iako nisam književni kritičar, ali sam prozvan. Hvala. Joj!
Ti ne možeš da ćutiš i dalje a da za sebe kažeš da si pisac. Ti si pisac samo ako pišeš a ti ne smeš ni da čitaš. Ti taj nedostatak nadomešćuješ glumom i bez upotrebe pera i mozga. Vrlo pametno. Rođen si za glumca negativca a ne baviš se profesionalno onim što najbolje znaš. Ja ne poznajem nijednog čoveka, a kamoli pisca, koji ne sme da primi poštu na svoje ime! Voliš kada te neko zove piscem kao tvoja žena ili kako te neki u policijskim strukturama zovu književnikom!? Ali ti se ne vladaš kao pisac. Da si pisac ti bi odgovorio još 2002. godine na moje prvo pismo koje si uzeo u ruke. Što tada nisi odgovorio? Ti se ne baviš istinama, to za tebe ne postoji, ne umeš (da te podsetim: Ja sam od tebe tražio samo konkretne odgovore u vezi sa tvojim obavljanjem funkcije podpresednika skupštine stanara tj. finansijskim upravljanjem fondom zgrade). Mučanje pisca i „suptilni“ atak na mozak i svest vremenom su mi izoštrili čula i izgradili odbranu. Hvala ti. Svako tvoje ne javljanje proizvodilo je vulkan osećanja pomešanih sa poniženjima i preskupim cehovima koje sam podneo (smrt Majke kao direktna posledica neprekidnog mobbing-a kome sam izložen, na primer). Sećaš li se kako sam te opisao u krivičnoj prijavi „sve je moje, ja sam James Bond, Sloba je još tu i niko mi ništa ne može“ ili „lakom po prirodi i sazdan od interesa“, dodao bih i iluzija što sve u prevodu znači da ti obmanjuješ ljude prikazajući se u javnosti većim pravednikom nego što zaista jesi. Svete knjige objašnjavaju zašto licemere treba razotkriti, što ja i radim ali ne zato što ja tako hoću već zbog toga što ti tako želiš, a ja kao što vidiš ispunjavam želje svojih prijatelja, naravno ne onako kako ti misliš već onako kako treba!? Hvala ti. Da si pisac ti bi živeo od svojih knjiga i ne bi potkradao kuću u kojoj živiš, što opet znači da ti prihodi od pisanja nisu dovoljni za egzistenciju pa se potpomažeš lopovlukom. Pisca samo glumiš a to, moraš priznati, nije dovoljno da bi zaista bio pisac ili, Bože pomozi, književnik. Ponovo sam ti opisao par nivoa i uglova gledanja na ljude i stvari a ti ni na jednom nisi! Ostaje ti samo pusta želja da budeš nešto što nisi, a i o tome sam ti više puta pisao. Da si ranije čitao ranije bi i saznao. Ne bi ga doveslao do ovde da nisi uporno veslao. Dok ti ja ovo pišem ti i dalje veslaš dok valjda ne naiđe obala ili ne daj Bože zid. Hvala ti i na tim saznanjima. Baš si drugar. Ne očekuj od mene da ću ikada povlađivati bolesti i prihvatiti tako ponižavajuću ulogu koju si mi namenio - da Vam budem lični manijak (što jedino ne mogu da budem), a da se povrh svega nikada nismo zaista upoznali niti ozbiljno porazgovarali! Ne možete od nekog praviti manijaka tj. „projektovati“ ga kao takvog samo zato što Vi to želite jer to naprosto nije istina. Dovoljno je samo tvoje postojanje? I o ovome sam ti već pisao. Detaljni opisi su u tim pismima koje ću publikovati. Hvala ti! Ti se verovatno u celom svom životu nisi zahvalio ovoliko puta koliko ja tebi u samo jednom pismu. Ja te i smatram prijateljem jer me neprekidno učiš . Zato ti se ja odužujem pišući umesto tebe. Je l’ to ima smisla? Prestani više da mi činiš, učini nešto i za sebe! Koliko sam mogao, ja sam se odužio iako nisam nikakav pisac već običan čovek od svesti i savesti koji ne može da pristane na takve mutacije a da misli da će ostati zdrav. Hvala ti komšo na ponudi, ne konzumiram! Eto tako to izgleda, moj Lučiću, kada bolesni vladaju ili im se tako čini, vole i žele to svim srcem!**? Sećaš se kako sam ti opisao smisao i značenje turbo-folka kome suštinski pripadaš, da je to kao i impresionizam pravac ali da po tebi nije važno kuda vodi važno je da je pravac?*? Tako se i ti, kao javna ličnost, uključuješ u besmisao spoljašnjosti i glupu ljudsku želju da na taj način dosegneš večnost. To postoji samo u tvojoj glavi i mogućnost da se ostvari je u odnosu 1:6. Zaboravih da ti kažem milijardi (odavno sam ti o tome pisao)! Pravi si borac ali bunarski. Svi koji te poznaju znaju da si bunarski borac ali to ti niko neće reći. Jedino ti ja, koji ti nisam blizak, to kažem. Ko je tu prijatelj? Ja bih voleo da i ti možeš nešto lepo i kvalitetno da naučiš - to bi se odmah videlo na tebi, veruj mi. Od glume i napora da tu svoju pravu prirodu sakriješ razvaljuješ sebe i bližnje a sve to zbog parica. Baš ti je dobit? Stani kume, izgore ti kesa! Tek sada shvatam i zašto ti se stalno zahvaljujem. Ti me izgleda, mimo moje volje, razigravaš i dubiš mi svest i ispada da nije tebe ja to nikada ne bih naučio. Večno ti hvala što nesvesno učestvuješ u stvaranju nečeg dobrog iako ti sam od toga nemaš nikakvu korist (osim malo parica)! To je zato jer ti je zadatak pogrešan. Sada kada znaš da si mogao bolje zaključićeš i sam da si bio loš. Jedino u tvojoj glavi si junak, sve ostalo je (izašlo na videlo-ne izašlo) rupa bez dna a liči na saksiju! Pogrešne postupke ne možeš da poništiš osim ako ih ne prepoznaš i ne promeniš tj. pokaješ se. A ti si od toga daleko kao Nebo od Zemlje. Vidi, Lučiću, u kakvom si nenadoknadivom zaostatku. Ne vidi se i ne zna se, misliš ti? Stani kukavče , ako Boga znaš a vidi se po tebi da ga još nisi upoznao , krajnje ti je vreme. Ti si za takvu vrstu poduhvata nesposoban a ja, iako to odavno znam, nastavljam da ti pomažem dok ti neprekidno bunariš. Nećeš čak ni prvi stepenik da pređeš – čitanje i pisanje. Ja svoju priliku pokušavam da iskoristim za neke lepše ciljeve, nipošto bunarske – odvodne koji gase svest. Mogao sam ja Lučiću i da te lažem da si bio bolji ali tako ne bih ovoliko saznao. Što bih pa sada lagao? Zato i jesi tako naturalistički opisan silom prilika i u slavu odbrane. Kada sam još 2002.godine pisao o vašem skrivenom scenariju niko mi nije verovao, sada ne mora ni da veruje sve će biti obelodanjeno! Nastavak tvog ćutanja mi priznajem sve više godi a to je najgore što možeš da uradiš za sebe. Nego, prijatelju moj „nepoznati“, piši da ti više ne bih pisao i oslobodi me bede u koju me teraš neprekidno već šest godina od kada si ovde! Neko bi mogao da se upita, šta ja to hoću od tebe? Pa, samo ono što si po zakonu obavezan da uradiš to jest da na svačije pitanje (a to znači i moje) o raspolaganju novcem iz fonda zgrade, odgovoriš jasno i nedvosmisleno. Ja ti neću dozvoliti, kao ni do sada, da na meni primenjuješ svoj bolesni metod, tačnije ćutanje i ne odgovaranje na moja pismena obraćanja i zahteve za dobijanje informacija i dokumenata. Možda ja u svim tim pismima lažem kao i u ovom i da sam sve izmislio. Moguće je ali ti to sve treba bar da demantuješ. Ako i dalje ne reaguješ, onda sâm izvuci zaključak ko si i šta si. Ne moram baš sve da ti napišem, izvuci pouke sam. Počni da se ponašaš onako kako dolikuje piscu ako već želiš da to i budeš. Ja nemam želju da te negiram kao pisca, tebe negiraju postupci koje opisujem. Ja znam više o tebi nego što si ikada smeo i da pomisliš o sebi! Počni nešto da činiš kao čestit čovek da bi i drugima bilo bolje a ne samo tebi i za tebe. Prestani da slušaš Vilija i Ranka (inače moji najbolji prijatelji opisani dobrano u svim pismima sem ovoga) i meni da podmećeš da platim ceh koji pripada tebi. Sve ćeš to kad tad morati da otplatiš kao „izvođač radova“. Srećno i hvala ti večno! Vaš komšija, lični manijak i kućni terapeut
Stevo R. Janović
Beograd, 27.01.2008
nastaviće se ...
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар