Avgust - Septembar 2004.

Kućnom savetu i Komšijama

Dragi prijatelji iako to prividno niste, pre da je bliži čas nego li je dalji kada ćemo se pogledati u oči i kazati ko šta ima da kaže o onome što treba da se kaže, bez prilike da se ništa ne kaže i što je odavno moralo da se kaže a nije se htelo bezpogovorno! Jačina tog Vašeg načina je ista kao što su i ustaljena pravila Institucije a još bolnije i jače, kao Inkvizicija. Zakone i pravila određujete sami za sebe jer drugi ne postoje a kamoli da su o ičemu pitani. To je slično Nadinstituciji koju eventualno možeš da pitaš ali odgovor nikada nećeš dobiti!?* Pa, drago Vam Predsedništvo, tolika prava ni u film ne možeš da ubaciš jer bi bio jako loš. Da je Vaš način toliko lep kao Zgrada što nam se ulepšava, ukućani bi se osmehivali sve više od sreće dolazeće a ne ovako kako u zbilji izgleda: prisvajanje svega što nije lično Vaše, projektovanje bolesnih želja, napadi i pretnje sa isključivom namerom da povredite ili eliminišete, neuvažavanje i ignorisanje našeg postojanja sa ,,prirodnim pravom prečeg?”, nesavesno poslovanje uz neprekidnu upotrebu naših imena, ulaženjem i zadržavanjem u džepovima svih stanara (uključujući i sve Saveze) bez njihove saglasnosti, obavezno određivanje mesta drugima uz dodatno povređivanje iživljavanjem preko telefona (uz mâlo,,hvatanje na Lovcu“), kvarenjem TV programa i vađenjem indikatora za lift, lažnim optuživanjima sa tipovanjem i huškanjem Lučića na sve što hoda a posebno na-puj-dran na mene kao ,,manijaka”, pogledi su Vam u pravilu smrknuti a izgled važnosti se nadopunjuje ,,pametnim samonaduvavanjem” sa tendendencijom daljnjeg nad-imanja... Nađoste Vi skoro sve njih da i to moraju da podnose, toliko su slabi. Možda bih i ja, da je to kraj mukama, pa epilog i čiča Mića ... Ali jok, tu nema kraja, sada je neko i život napustio pre vremena zbog takvog ,,plemenitog načina naglašenog značaja” (tipično za turbofol-kiste) ali Vi ćete se iskusno primiriti uz obaveznu kozmetiku turba a 'la 1000,00 za čitulju prošaranu kratkim i slatkim rečima površnog značenja da i Vi nešto uvažavate, sa malim zakašnjenjem i ,, opravdanjem” za neuvažavanje tokom života. Ali za Vašu utehu, neki mnogo slabi stanari koji znaju istinu nisu saučestvovali u mom bolu i manji su od Turba de facto a nije da nisu obrazovani! Primer ,,ostarele” profesorke engleskog jezika, gospođice Zbrkanović to najbolje potvrđuje. Pošto se ni na ovom nivou ništa ne dešava i nema ni sada posebnih smetnji koje bi uticale na Vaše zdravlje? i ,,životne oglede”, Vi nastavljate po starom jer nema nikakvog otpora - ovaj što piše, ništa nam ne može, nek' piše, i obodreni takvim ,,uspesima” u samo tri godine od tvog us-kakanja u naše mizerne živote Lučiću, Vi ,,jurite” nacionalni rekord u iživljavanju u ,,sitno lakim kategori-jama” (jedan od preduslova ste ispunili - jedan manje) i niko Vam ne može dokazati loše namere koje su proizvele razne vrste gubitaka, od zdravstvenih, finansijskih pa sve do najtragičnijih. Kao Vaš izgled i ponašanje, tako su Vam i postupci uvek bili ,,skromni” a od oktobra 2001. su potpuno ogoljeni, siroviji od sirovog mesa Lučiću, iako si dolaskom u Našu Kuću rekao da sada menjaš svoj život ali ti novi drugari odmah predadoše vlast i interes pa ti tako odložiše samopromenu do daljnjeg, imaš sada preča posla, pružili ti priliku da ovde zavladaš što nigde nisi (ponovljeno, iz 2002.god.) a još po slobodnoj volji da bez uvažavanja već davno pre tebe naseljenih vlasnika sopstvenih života i imovine, upravljaš njima po svom ćefu kao sa marionetskim lutkama (simptom zdravlja?). Prosto si se ,,fatalno” zaneo u ostvarenje Vilijevog (Milenkovog), Rankovog i tvog Sna da je sve tvoje, da si tek sada pokazao prvi put izvesnu emociju kada si naglo otvorio vrata lifta 17.08.2004. oko 11h i zanemeo skamenjen kada si u liftu video moju Majku i mene kako nameštam neki detalj na njenoj garderobi, zadnji put u Njenom Domu. Tvoj bolesno nadmeni odnos prema svemu ljudskom se i ovde pokazao u ,,najraskokošnijoj” formi. Običaj kod nas ljudi je da dok čekamo lift, sačekamo da taj koji ga koristi (verovatno mu je potreban baš tog trenutka) sâm iznutra otvori vrata da bi valjda izašao iz njega, osim u slučaju da postoji vratar koji će kao i svaki vratar na ovom Svetu pažljivo i nežno otvoriti vrata lifta da Gospoda izađu lako i po svom ćijefu i usput mu se zahvaliti ili gurnuti u spremnu mu ručicu nešto sitnine pripremljene za vernog vratara i tu malu priliku. Kada te čovek vidi tako bahatog i iz - drčnog (posebno kada se gleda iz lifta) prema običajima koje ti želiš da menjaš, prvo pomisli (ako te ne zna) da si ti šef svih vratara i spoljnih liftbolova na Svetu čim to radiš tako superiorno, kao James Bond ali u pogrešnoj situaciji u kojoj ni na vidiku nema neprijatelja a kamoli da su isukali mačeve jer kada bi to uradili, automatski bi izdušio silan ustajali vazduh iz tvojih napuvanih pluća preobogaćenih sa CO2 koji cepa tvoje alveole i ostavlja mozak bez kiseonika neophodnog za opstanak ugroženog organizma željnog visine. Ali ja te poznajem u prazno mesto gde stajaše duša a znam i da ne postoji pisac koji se odrekao pisanja i postao lift-boy? Ti, vidi se, već treniraš da budeš što bolji i lift-bol i vratar odjednom, jer ti je pisanje izgleda dojadilo vrteći stalno iste priče! Bolje ti pristaje vratar, samo još da smiriš brzu ruku sa pištoljem na vodu i da se što manje 'vataš za pero, pa ćeš uspeti u promeni i bićeš bar u nečemu najbolji, samo da te to srećom konačno zadovolji? Dokaz u onome što tvrdim (da sam samo čudom osetio gde se tvoj talenat krije*!) nalazim u očiglednoj misteriji, da se do kraja nije saznalo (meni nije za verovati) gde si ti za-pravo stajao ili možda sedeo, ispred lifta ili si pakt izašao iz njega, prethodno se digavši sa stolice na radnom mestu (klupica inače služi da se umorni za-posle-Nici ti odmaraju, samo tokom vožnje)? Pa i takav,unapred otpisan, imao si priliku (da li slučajno?) da baš ti poslednji ispratiš moju Majku! Ustuknuo si zbunjen, pridržavajući krajnje pažljivo vrata od lifta i sa tronutošću, a kada je Ona krenula da izađe, skokom si već bio pored sledećih vrata pridržavajući i njih, istovremeno je upozoravajući na metalni prag krajnje poniznim gestovima i glasom naglašenog poštovanja, da sam čak morao da ti kažem hvala jer je trenutak istine to zahtevao! Kada smo izašli na ulicu, prošao je Sveštenik da održi nemo opelo i kako to dolikuje redosledu Nebeskom, da se zna ko poslednji ispraća Vile! Moja Majka nije videla Sveštenika , već reče za tebe -,,tri godine prolazi pored mene kao pored turskog groblja, šta mu bi iznenada?”, sama ne primećujući značaj trenutka, vodeći smerno računa o svom hodu . Odgovorio sam da je stvarno bilo iznenađenje videti Luki Luka koji se trapavo i ganuto klanja a prvi put moguće i iskreno? U našim razgovorima o svoj trojici, česta su poređenja Vaših imena sa raznim junacima koje glumite (uglavnom iz crtanih filmova) i podsećate na njih neodoljivo i smešno, pa ne zameri na tome, ,,Vaši radovi” na nama su mnogo suroviji i nemaju ni trunke duha! Rekoh Majci da uvek treba dati novu priliku posrnulom čoveku i pored svih propuštenih a da će događaji koji slede sami pokazati i objasniti smisao iznenadne pažnje, neuobičajene i naglašene. Događaj je šokantno i otrežnjavajuće delovao na tebe a ja sam više po tvojoj reakciji shvatio simboliku trenutka nego što sam imao vremena za tumačenje viđenog. Sve u svoje vreme, pomislio sam i shvatio da ne mogu željom da menjam redosled stvari a da sebe ne ,,razlupam”, što Vi nesvesni radite lupajući po sebi i svom zdravlju kao po ,,dušmaninu” moga lika kome sve najgore želite, što u svakom bogovetnom i pojedi(ko)načnom slučaju čovek i dobije zato što je psiho-som-mat, bez sjaja, nezavisno od ,,veličine” imena, nivo-ja i svih želja, skupih, ih**! Svojim očima si gledao iskonsku scenu koja se nimalo ne uklapa u ono što su ti lažni prijatelji pričali o nama, a ti poverovao bez upotrebe sopstvenog mozga (stalni simptom!). Nisam siguran da si ikada do sada bio u stanju da izdržiš težinu i značaj istine duže od minuta ali u svakom slučaju sada ti se ukazuje prilika da kreneš u suprotnom pravcu već odavno pogrešnog puta koju ne bi trebalo da propustiš isključivo zbog sebe a ja ti kao mnogo puta do sada pokazujem pravac ka obali umesto beskrajne pučine kojom jezdiš obezglavljen. Efekat tvog dosadašnjeg delovanja na naše živote možeš videti i u smrti jednog časnog Čoveka i džaba ti reči i želja da nisi ni malo odgovoran za nju. ,,Doprinos ” koji daješ za postizanje sebičnog cilja da je sve ,,prirodno” tvoje, te i drži na pučini i sve dalje od obale smisla i spokoja. Samo si to znao da ,,radiš”, da se iživljavaš kao Vili i Ranko, i da naglašavaš nakaradno da si veliki čovek uz obavezno ,,samonaduvavanje” što prirodno rade samo 'tice i žabe a radi i poneki čovek (kao sisar koji osvaja ženku). Ako mi se tako udvaraš, ne palim se na kurblu! Mene uvek ,,im-presioniraš” i zaista izgledaš veći nego što jesi ali u poverenju, da postaviš i svetski rekord u držanju vazduha u plućima, opet moraš da se vratiš na svoje. Džaba ti stalna želja za visinom i jaki bolovi u naduvenim plućima! Poznata je nadogradnja jedino odozdo (štikle, federi i ček-rk) a odozgo bi moglo jedino promenom cele glave što niko do sada nije probao! Ti bi se našao u najužem izboru kandidata za uspešno pre-sađivanje jer ti dosadašnja glava nije nimalo služila svrsi, što bi svakako i tvom jadnom telu pomoglo da se koliko toliko, oporavi od posledica pred-hodne lobanje, providne trans-pare-rentno! Obožavaš još od mlađih dana kada si bio ,,freak”, da imaš ,,nešto” veći značaj a sve vreme radiš upravo suprotno! Tako nikada niko nije uspeo da bude uvažen, zato što je on tako hteo (svojim postojanjem On je definicija?***tvoja je glav(n)a ponornica)? Ko šta vredi ne mora tako da se dokazuje, smeran je i pažljiv prema svemu i svakomu i nikome ništa ne natura a svakako ne upražnjava nasilne metode da bi uvažavanje postigao. Ja se boruckam koliko mogu a ostali ćute i čekaju kao i do sada u životu da im neko drugi ,,obavi mi” posao a sebi će naći ,,opravdanje” - šta ja tu mogu, ja gledam samo sebe i svoja posla, ništa me ne interesuje, nek' koriste moje ime, valjda ima boga.....? Drage Komšije, nije dovoljno samo ići u Crkvu, zapaliti sveću i moliti se Bogu za zdravlje i sreću, treba reći Istinu i van Crkve da bi Vas Bog bolje čuo u Crkvi. Ako lažete i ćutite, sebi pravite loše usluge, On Vam jedino u tome ne može pomoći! Nije li Vam dosta da radite protiv sebe, već ste dobrano svi bolesni, uglavnom zbog pomanjkanja svesti. Zar Vam to nije znak da bi mogli nešto i da promenite u svom pogrešnom i pogubnom načinu skrivanja- ne može se ništa postići bez borbe i okretanjem glave od problema koji muči i davi stare sedeoce, samo 50-tak,tak godinica! Ja sam ovde ,,samo” 12 tih godova od kojih barem 6 pokušavam ljudskim, najtežim načinom da povadim dosadne žeravice iz temelja moga Doma i da se ne isprljam, a one se stamene stalno same raspaljuju i slabe moj ugroženi Dom! A zbog čega, pitaće se mnogi? Ni manje ni više, samo zbog ,,babinog brašna”*!? Mene su učili da se zahvaljujem i za loše učinjene ,,usluge” jer su one, kažu, istog kvaliteta i značaja kao i dobre s tim što su te loše lakše i bolje za razumevanje pa su samim tim i pouzdanije za pravilnija tumačenja i pouke izvedene iz njih, zavisno opet od svesti uz jedan ,,mali” dodatak - ne daj Bože nikome! Ali Vama ipak Večno Hvala za sa-Radnju i produkte u njoj, bićemo i dalje u kon(door)taktu. U ovoj kući ne žive Gospoda već ljudi koji ne misle svojom glavom zbog čega i plaćaju ceh u zdravlju kao i oni koji nakaradno misle i sikću na sve Vas i ako niste ,,manijaci” kao ja. A Vi, dragi moji pro-davci magli-častih iglica u telo Vili, Ranko i Luki, ako ovaj manijak što piše bude uporan upotrebite lobiranje i zataškajte svoja nedela ličnim željama da ih niste pravili i sprečite istragu (možda ovoga puta)? U ,,prednosti” ste i dalje i hvala Vam na preuzimanju ,,svesne” odgovornosti sa Vaše leve strane! Da Vam to i uspe kao do sada i da dobijete Okto-barsku nagradu za humanost i titulu najboljeg i najpažljivijeg Kućnog saveta na našoj Op-štini, da li mislite da ćete baš Vi biti ekskluzivno pošteđeni kazne u zdravlju koju Svi ,,obezbeđuju” iživljavajući se po Svom (a niste ni prvi koji mimo-iđoše!) ili zato što su Vam imena poznata? Vili je za razliku od vas dvoj(n)ice potpuno nepoznat ali je svim stanarima poznatiji više g(l)asom a manje stas-som i još je pride i Vaš ,,besplatni” predsvodnik! Nećete prijatelji zalečiti Vaše razvijene bolesti nikakvim naglašavanjem svojih imena (Rankov ,,večiti” specijalitet a vidim i tvoj, Luki), ni eliminacijom proizvedenih neprijatelja (Vilijeva ,,vodvilja”), ni velikim parama koje navodno peru grehe, niti najpoznatijim doktorima koji ,,za pare čuda prave”. Ako izuzmemo prirodno jalove tur-biste kojima pripadate i naglašeno pokazujete ost(a)varljivost izlečenja svojih bolesti pojačanom mržnjom prema ,,izmišljeno bes-ciljnom” neprijatelju mog dragona, ,,samo” još par milijardi radi isto što i Vi, a nisu Turbo ?!!! Dokaze za ove ,,neutemeljene” tvrdnje naći ćete u Vašim pode-bêlim Istorijama Bolesti koje sami neprekidno dopunjavate!! Večni i uzaludni ,,napori” i ,,želje” grešnih da na taj način isprave sopstvene grehe i frapiraju Kosmos je teoretski moguće i trenutno je u odnosu 1:6 milijardi da usp(n)e, a ,,verovanje” prevaranata i posrnulih u veličinu tog jednog procenta je zdravo kao i Vaše ,,prepametno delanje”. To nijedan prevarant u Istoriji nije znao niti je hteo da zna a da li je i jedan bio pošteđen, Vi kopajte i nađite primere da je bilo takvih, pa sebe poistovetite sa njima ali ćete na 6 milijardi teško povećati procenat upotrebne vrednosti takvog metoda koji pokazuje neupotrebljiv i stupidan progres od 2:6 milijardi da uspe, po cenu zdravlja gub(avog)bitnika! Vili je znao bajke na koje se ti Luki Luče (vokativ pravljen od luka) najbolje ,,primaš”. Dâli su ti odmah b'lagajnu a ti,,skromno” prirodno lakom sve prihvatio kao poklon veli-Kanu (liči mi na poruku iz filma ,,Hamersmit je pobegao” gde je isti čika nekima rekao, da ne bi bilo zabune - ,,Imaćete sve što želite, pa čak i ono što ne želite”, a njima se to jako svidelo...) a usput ćeš obaviti ,,posao” sa mnom da bi se odužio Viliju i Ranku za pošast koja s'ledi jer si ti kao James Bond potpuno verziran u take rabote i pošto si ex,pertl (ja sam tu zaista lajka), po tvom izgledu, ponašanju i postupcima shvatih vremenom da je J.B. kada skine svoju glumačku odoru i zađe u građanstvo, čist, nepatvoren dripac kome niko ništa ne može! Taj detalj iz Džej Bijevo,g životopisa nisam znao ali sam ga dobro naučio da ne bih bio neznalica i da bih bar mogao da glumim pametnog, jer čika Bond ne podnosi glupe i rado ih satire, o čemu sve tvoj Liki sâm govori, i ne samo tebi! A tvoj savetnik, P.R.... i najbolji drug, Vili (i moj!) tajne oznake 00, ,,pouzdan” na prvi pogled, čak iz helikoptera u niskom letu (rečeno na sastanku stanara krajem 2001 god.) te neprekidno bombarduje i pujdra na mene (kao Kole u crtaću), a ti slušaš svaku njegovu kao Očenaš (Bole u istom kartonu) i na granici sam da me ,,nema” jer se mnogo ,,gicam” pa me treba preparirati kada se ja već nisam ,,samopreparirao” i tako izdao Vilijeve i Rankove nade u ,,duboko opravdanu mržnju” prema izmišljenom neprijatelju (a bukvalno ništa ne znate o meni iako mi tu ulogu zadnjih 7 godina garantujete i još uvek ne prekidate, uz već trogodišnje pojačanje tvoga lika i nedela)! Tvoj tajno javni broj je kompleksniji, ima i brojku 003 (kao zadnja tri broja na tablici tvojih kola), J.B. je 007 i tako dalje... Ranko kao fiktivno glavni nema tajni broj, on voli košarku, a još više - titule, ,,običan” život ga ne zanima (ekspert je za NBA pa ga njegovi zovu US Ranko)! Tebi ,,skromno” ostaju samo vlast i pare a Viliju slava i ostvarenje životnog sna da dokaže zdravima da je pametniji od njih (neke stvari moram stalno da ponavljam jer ti Luki ne smeš da čitaš ni pisma običnih ljudi a samopretenduješ, doduše u sebi, na Francusku br.7!)!?** Ja pak, ostajem sa večnom nadom da ćeš ipak pročitati bar još jedno pismo, prvo si pročitao ali izgleda da ti više ne pada na pamet? da se ,,prevariš” i pročitaš još neko, džaba ti i Francuska 7 i ,,ostale” bajke ovoga Sveta! Mnogo je to bolesno Luki, i govori u kakvom si zdravstvenom stanju, zato što si i u ovoj fazi nem (slušaš li još Vilija?) a nastavićete tvrdoglavo po starom jer ne znate kako da izađete (tipično za patologiju!)! Ja lično, sumnjam da ti uopšte umeš da govoriš a da nisi naduven (plućno?), ali pošto niko od Vas ne može da zaboravi priče i nedela (mani-Jakova) kojih ste prepuni, red bi bio da i meni kažete sve o meni a i nekima drugima koji će se jednom, možda zainteresovati, zašto samo Vi to da znate?! Podelite otvoreno svoju istinu o ludacima, manijacima i silnim ovlašćenjima koja neprekidno ,,zračite” (al' ih ne vadite!), kao da ste Gazde Sveta, gazile Vas mečke popreč(k)e! I ovom prilikom, hvala na učenju (iako je bolno), kao i za nesebičnu pomoć Vas kao ,,saradnika” uz nadu da jednoga dana javno publikujem Vaš doprinos mom učenju jer bi bez Vas, moj dugo odlagani Diplomski Rad mnogo manje vredeo! Smognite samo malo ljudske snage (zadatak-nemoguć !), zakažite sastanak, dajte konačno svim vlasnicima Izveštaj o svom poslovanju i vratite zaštitno staklo i sijalicu za lift na našem spratu! To su bile jedne od poslednjih ,,kapi” koje su onemoćale moju Majku i odvele je, uz Vašu stalnu odmoć, sa ovog Sveta.

Stevo R. Janović

April - maj 2005

Beograd, april-maj 2005.



„ Postoje ljudi drvenog lica koje nikad nije ozario smešak.
To su odasvud čvrsto začepljena bića, zlodusi ograničeni 
i kruti, ljudi nesposobni da se smeju, najčešće one profesije 
koja daje čoveku neku vlast“ (Saltikov-Ščedrin)


Dragi prijatelji Vili, Ranko i Luki! 

Posle svakog pisma osećam se ispražnjen i „miran k’o devojčica“, sa stalnom nadom da je to bilo poslednje pismo i da će odgovor stići jer sam na granici snage i uvek pomislim: „Ako budem morao još jedno da napišem, kuku li ga meni! Slomiće me konačno ova Vaša preteška super-patologija, pa će mi stvarno biti kraj”. Naravno, uz sve Vaše želje i silne „radove“ po meni (sada samom), moja Majka nije mogla više da izdrži, pa sam morao da je sklonim i zaštitim da ne gleda moje mučenje jer je njoj bilo teže da gleda nego meni koji kroz to prolazim! Naravno, ovakve priče se pričaju samo najboljim prijateljima - sigurno ne Vama, pomislićete. Ali Vi ste ti najbolji prijatelji koji mi ne date da klonem već me terate i praznog da polažem nove ispite jer u ovakvom sve-učilištu nije kraj kada bi to student poželeo, već na kraju učenja kada se sve ispuni, pa ko izdrži. Tako se ja jadan nekako pridižem jer ne bih da sam ponavljač (makar crk’o), pa udri po novim ispitima i sve hukćem i pride se pušim pa ispada da je bolje što sam sâm kada učim (a učim isključivo temeljno da ga ne bih nikome sasuo u gr'oce). Zato Vi, kao najbolji prijatelji, meni omogućavate mir, ako tako može da se kaže, pa mi neprekidno obezbeđujete najbolje uslove za tako dinamičan analfa-kul-tet! Kao i uvek do sada, odabirate mi najbolje načine i pomoć pri učenju pa me stalno praznog i svakog časa sklonog padu, kuražite i motivišete za neprekidne bitke za svest i čast uz predivne pouke o suzdržavanju i praštanju. Hvala Vam! Možda ću Vam jednog dana i spomenik podići ako uspem da završim ove Nauke, ko zna?
 Za svaki Vaš postupak (uvek prijateljski od-meren!) ja moram da Vam se zahvaljujem jer znam šta je to zahvalnost i poštovanje a Vi me neprekidno podučavate (naravno ne svesno), pa Vas preklinjem, sramota me je više, stvarno je dovoljno od Vas, pustite me da dam ove preostale ispite sâm da ne bih ostatak života imao grižu savesti da sam takva znanja nepošteno zaradio! Hajde, budite drugari „ne činite” mi više a ja ću Vama za uzvrat da opišem Vaše novije postupke i „uz-ore” na koje se ugledate! „Novi početak“ je usledio promenom ulaznih vrata na našoj zgradi desetak dana posle smrti moje Majke. Slična vrata sam video u Sopotu kosmajskom, jedino nisam siguran da li su ta imala nastrešnicu kao naša nova vrata? U Sopotu kosmajskom su takva vrata imala smisla ali u Strahinjića Bana kosmajska vrata nemaju baš nikakvog smisla i ruže izgledom centar prestonice ali će možda kada se preko nastrešnice poperi i zategne platno kao na Muratovom Kurbetu (uz obavezne zastavice) izgledati bolje i stopiti se sa ambijentom? A možda je to neka najava da će u bliskoj budućnosti tu doći da žive neki Mal-teški vitezovi a mi stanari biti temeljno odstranjeni - ne znam, samo znam da su Vam namere i dalje skrivene a način dosadno – tragično – nepoznato - poznat! Pa i takva kakva su (naša nova vrata) - da ona jadna, teška i ružna imaju bilo kakvu funkciju - prividno bi bilo u redu ali nam je od tada (osam meseci) kuća bukvalno na vetrometini i bez osnovne zaštite i stalno otvorena kao O.K. koral, ako izuzmemo jedan i po dan ukupno i silne majstore koje pretpostavljam ko plaća. Lupaju i „deru se” tako da odzvanja ulica i pucaju prozori i bubne opnice kada ta podsete svoje stanare ko je tu glavni dasa! Radnim danom „urlaju“ prosečno na jedan minut a vikendom ređe, zavisno od toga koliko puta ukućani izlaze. „Gazda” priprema dekret koliko ko puta sme da koristi izlaz da ne bi preterano nervirao kosmajska, teška i razmažena vrata a usmeni savet je da mlađi izlaze kroz prozor, dok dužinu konopca određuje brižni gazda**. Kada ta dreknu, mi „priviknuti“, odmah zaigramo pipirevku i već smo postali, takoreći, profesionalni igrači kosmajskog twist & šamot-a. 
Naš dom je oduvek imao i otirač za noge svojih ukućana ali, pošto ovde vlada pamet turbo folk miljea, „samo“ dve godine nemamo ni takvu „sitnicu“. Zna gazda bolje šta nama treba, čita nam misli i gleda (ređe) kako da nas iznenadi i nagr(a)di. Rekli mu neki da je upravo izmišljen „kirbi otirač za noge do prepona“ ali kasni njegov revolucionarni izlazak u građanstvo pa smo samim tim i mi grešni i prljavi uskraćeni za isti. Taj neviđeni „kirbi“, kažu, ima jednu manu - ko je suviše prljav od mošnica na dole, on urla slično kosmajskim vratima a ovde ima dosta kandidata pa gazda danonoćno radi na otklanjanju tog tehničkog nedostatka (kod ukućana)! Ja i dalje prilikom svakog ulaska obrišem noge o već izlizanu metalnu rešetku bilo da je sunce, kiša ili sneg da nikad ne zaboravim poštovanje prema Domu svom, pa čak i u takvom okruženju i uslovima. Čini mi se da nije dovoljno da ispred stana na otiraču gazdinom piše „wellcome“ (podseti me na odlazak u vojsku gde velikim slovima piše dobrodošli, a iza kad uđeš?) a da misli da tako ne unosi svu prljavštinu ovoga Sveta, makar i oprao cipelice svoje! 
Pošto si ti, Luki, i dalje nem kao Vili I Ranko, podsećam te i dalje pisanom rečju da se ta lekcija uči još u predškolskom uzrastu, sada je kasno za popravke svesti šupljom mišlju da je i takva „sitnica“ besplatna! Turbo je turbo, ledendo. Za sve ovo što radite godinama (malo mi je bilo od Vilija i Ranka nego još i turbo) ili imate ovlašćenja ili ste bolesni (zar?), pošto ni u ovoj poodmakloj fazi ništa ne menjate – opet Vaš „zdrav“ rezon: i jare i pare. Zajedničke pare odavno trošite a da bi deo nadoknadili uređujete zgradu i uopšte ne štedite na kvalitetu i cenama da bi prikrili krađu. A pride ste nam u džepu još od 2002. godine (zaboga zbog fasade), kao da nije dovoljno para od prihoda već moramo i mi lično da dajemo neprekidno malo svoje krvi da nahranimo Vaše bolesne ambicije. Na ratnoj nozi ste sa svima i sikćete (od tvog dolaska Luki pojačano) na sve što hoda a ja sam manijak koji treba ceo ceh da plati umesto Vas? Pa, dragi prijatelji, ja nikada neću pristati da budem Vaš lični Faust, odavno sam Vam napisao, na više načina, da je bolje da pucate u mene nego da na najsmrdljiviji način prodam dušu Đavolu i da Vam privremeno pridržim vaše otežale krstove koje ćete ipak morati sami da iznesete.
U poverenju - lakše je sakriti slona ispod ljubičice nego drugome (uvek meni) utrapiti svoje krstove da ih ja nosim umesto Vas. To otežava put kojim jezdite a Vi i dalje mislite da ćete biti prvi pioniri maleni u Istoriji čovečanstva koji će frapirati Kosmos na tako „ori-ginalan“ način?** Ako bi se kojim čudom našli na polju džinovskih ljubičica, ustanovili bi da ispod svake ljubičice čuči po jedan ružičasti slon. Jedino bi ispod ljubičice koju bi ti, gazda Luki proveravao kao James Bond, ležala četiri detelinasta slona, a moguće i svih sedam čarobnih koji nose Večnu slavu*!? Ovakvi sklopovi pokazuju da si ti Luki Luče večni Domanovićev „vođa“ a u isto vreme i futuristički rođak Nušićevog analfabete u ovom vremenu znan kao anal-fa-delta. Svaka čast! Proveravajući sebe, da možda ne grešim, gledam svakog sunčanog dana u Sunce koje se približava našoj zgradi neće li da skrene na 1/3 petog sprata gde živi tvoja „visost“ („inžinjer” Vili je i pro-motor tvog „uspenja“). A ono (Sunce) tvrdoglavo nastavlja svojom dosadnom putanjom, neće ništa da menja i neće da te sluša. Bezobrazno od Sunca!*** 
Oko 10-og aprila sam primetio da ste vratili zaštitno staklence za pozivanje lifta na našem spratu, posle 15-ak meseci i hvala Vam na zakasneloj brizi. Ali još uvek nema sijalenca koje osvetljava staklence koje štiti sijalence! Valjda će bivši domar Vili, čije su to „umotvorine“, dogodine da stavi i sijalence da bi opravdao svoje „radove“ za 300 Eur godišnje (za tekuću se baš naradio, pa neka ostane nešto i za sledeću)?!* 15. aprila sam imao tu čast i prvi put priliku da se upoznam lično sa gospođom Lučić-Marić kada je oko podneva toga dana izašla iz lifta sa nekim papirima u ruci i osula paljbu po meni koji sam sa svojim prijateljem čekao građevinsku inspektorku da siđe iz tvog stana Luki, gde je poslata po mojoj prijavi a ona se zadržala više od sat vremena. Tada sam takođe prvi put čuo deo tog Vašeg skrivenog scenarija koji mi je potpuno nepoznat ali je srećom Vama detaljno poznat i koji je gospođa Lučić-Marić bolno, i po nju samu, reflektovala. Saopštila mi je da ja znam??? zašto nisam pozivan na sastanke kućnog saveta (za koje nisam ni znao da su održani)? Posle sam shvatio da je mislila da ja ne zaslužujem (otkud ona to zna?) da budem među ljudima jer bi moje prisustvo bilo nedopustivo i prljalo bi prostor (čist simptom zdravlja, instant definicija koja bi trebalo da uđe u sve udžbenike kao šablon za prepoznavanje zdravih)*!? Onda redom: da je moja majka nju napala a ja prethodno tebe Luki u 22:30 i sva besna rekla da sam u krivičnoj prijavi tražio da se ispita njeno zdravstveno stanje(?) a da je znala da nisam ja urinirao po svojoj zgradi jer sam, navodno, naivan? Tu sam morao da reagujem i objasnio sam joj da ja nisam ni mogao da tražim da se ispita njeno zdravstveno stanje jer je uopšte ne poznajem a da se zapita kako zna da sam ja naivan?! Na to je gospođa Lučić-Marić pružila ruku, iz visine glave, i ja sam naravno prihvatio njenu ruku pa smo se tako upoznali a ostao sam uskraćen za odgovore (sasvim dovoljno za prvi put). Ti se Luki još nisi upoznao samnom, a prošlo je tri i po godine i ne pada ti na pamet, cenim, jer da si hteo to bi i uradio kao „novi gazda“, jer oduvek tako zračiš (sebi), a tvoje ubeđenje da je dovoljno samo tvoje postojanje ne može zadovoljiti Gospodu nikad! Ti ruku daješ kome ti hoćeš jer, kako si tada (2002.) definisao, ja sam stan dobio od tate i mame a ti si svoj kupio!? Oduvek si turbo-fol u biti a da li nešto manjka u tvom vaspitanju i obrazovanju ne možeš nikada saznati od špijuna, policajaca, kriminalaca, ment-hole-a i turbofol-kista! Zamalo da zaboravim dva podatka od gospođe Lučić-Marić. Prvi je da je ona vlasnik stana tvog?, a drugi da je ona neuropsihijatar (odavno se tako nisam iznenadio i to saznanje me je maltene očaralo!)! Bilo je tu još delova iz skrivenog scenarija ali nema dovoljno papira na koji bi stali svi ti detalji. Tom prilikom sam video da nisam jedini sa kojim se tako nakaradno igrate i da je sve što sam shvatio iz vaših postupaka tačno, i još gore, pa ću i to pokušati da Vam dočaram sa par poređenja. Lažeš svoju ženu Luki i čačkaš tamo gde je najtanja. Toliko si „senziti-van“ da si je potpuno poremetio jer ne vidi dalje od nosa a što joj pride neko od Vas (Vilijeva ženica Simka u saradnji sa naraštajem) ubacuje manijačke poruke sastavljene od novinskih članaka (a optužen sam naravno ja), govori dodatno o Vašim razvijenim bolestima (rekoh gospođi Lučić-Marić da ja to nikom ne mogu da radim, ponajpre zbog sebe!)! Dokaz tvog mentalnog stanja je i to što si mi dva puta ostavljao otvoren lift na petom spratu dok sam vodio svoju, tada još živu Majku svojoj kući (jedan od preuzetih „specijaliteta“ Vilijeve ženice za koju sam pored tebe i Vilija tražio da se ispita zdravstveno stanje!)! Ti to vrlo dobro znaš ali voliš svoju ženu samo kada je van sebe! Tako joj uzimaš energiju i hraniš se njome jer „misliš“ da ćeš tako da povratiš odavno izgubljenu svest! To pokazuje tvoje bolesne ambicije i neznanje da sam sebi zadaješ sve teže udarce koji pogađaju najviše tvoju lobanju i da u njoj odavno nema ničega – što sam ti napisao još 2002. i zato ne mogu da te poslušam – jer mi je vrlo stalo do sopstvene svesti i prohodnosti u moždanim vijugama!! To što ti ne smeš da čitaš ne znači da to nisi ni radio! O tome kakav si i kakvi su ti savetnici, koji te usput „oslobodiše“ ostataka mozga, govori i tvoja želja da budeš mnogo uvažen, jer „zaslužuješ“ iz viđenog, pa bi komotno i ulica u kojoj je tvoja „visost“ mogla postiđena da promeni svoje ime i da se po tebi ubuduće zove Lučanus Strah-i-nja (da mi niste prijatelji svašta bih pomislio o Vama)! Skoro će sedam godina kako mi drmate temelje i terate da jedem vaše „čorbice i bućkuriše“, a kada bih i jednu pojeo platio bih ceh u zdravlju kao što ga vi plaćate. Zato Vas stalno i opominjem kao prijatelje da ih ne kusate i da to nije dobro po Vas, a hvala na nutkanju, ne daj Bože nikome! 
Vama takvima ostaje samo jalova Nada, velika kao planina, a ako se snovi ne ispune zamolite Nadu veličine Meseca da vam ispuni želje jer je Planinska Nada izneverila vaše Nade! Vi mi stvarno, kao najbolji prijatelji, omogućujete brži završetak Nauka sveobuhvatnih (sadrži naravno i Psihologiju)! Jedna od najinteresantnijih stvari pored najsvežijeg iznenađenja (u vidu profesije gospođe Lučić-Marić) je da istinu o meni najbolje zna neko iz tvog doma Luki (a ne neko od „starosedelaca”) a ti kao James Bond isledi tu „laž“ ali ne menjaj po svojoj volji ono što budeš saznao?! Prestani da konsultuješ Vilija 00 i potamnelu Zvezdu Partizana Ranka, upropastiše te temeljno i pouzdano. Oni nikada nisu imali onu stvar da doveslaju dovde ali nađoše tebe „pametnog“ da izvlačiš kestenje iz vatre i da se zajedno proslavite (naravno ako „poduhvat“ uspe, a ako ne, nicte Vi nista klivi) a već ste u mišijoj rupi, nigde Vas nema a rasplet tek sledi. Sve sam ti to nagovestio još u prvom pismu datom tebi 2002. koje si uzeo u ruke i odmah me napao a da ga prethodno nisi pročitao (već si to uradio u negližeu posle talefonske prijave policiji da sam te zaboga uznemiravao i ko zna šta još)? Kako ono beše u crtanom filmu – e, da je Pera prvo otišao u Banku ništa se od ovoga ne bi desilo međutim ti si, pročitavši to pismo, odlučio kako si odlučio a ja nevoljno morao da upišem fakultet pod stare dane. Hvala ti! 
Nećeš verovati ali meni nije važno da li će se tokom istrage išta dokazati. Ja Vam naravno sve opraštam, dovoljno je da Vas vidim na mestu gde će Vaši odgovori imati težinu jer posledice za nakaradne postupke niko ne može da izbegne pa i ako potplati da se oslobodi krivice, zdravlje ne radi na naftu i novac. Vili mi je još 1999. rekao „ti si svoje završio“ i još čuvenije „dokaži mi” i „pokazaću ti ja gde je tvoje mesto“ kao da on, jadan, zna neko drugo mesto sem svog na koje se svim „silama“ trudi da me postavi, što je i teoretski nemoguće - osim ako bih sâm imao želju? Naravno, nisam sišao sa uma da bih to prihvatio. Pre će biti da mi Vili kao najbolji drug pomaže da se uspnem na svoje mesto iako prividno tako ne izgleda! Ali zato Ranko i, naročito, ti Luki sedite često na njegovom mestu (sviđa Vam se) jer da Vam se ne sviđa ne biste ga odmenjivali a, pošto ste sva trojica posvećeni u potpunosti iluzijama, ne primećujete nikakvu razliku jer su Vam mesta slična. Za Vilijeve i Rankove želje odavno rekoh da zbog svojih „ubeđenja“ plaćaju ceh u hodu, a „mala“ potvrda za to je i napad velike količine slobodnih radikala na Vilija (a i još neki gubici upravo zbog opisanih iluzija, a sigurno ne zbog mojih želja kojih nema u takvom obliku)! Ranka već duže vreme ne viđam i ne znam kako mu je od istih iluzija ali zato on sigurno zna! I ti si Luki večni zaljubljenik u iluzije (iako se ne poznajemo, odaju te postupci) a kako ti je - to ti najbolje znaš (mene izuzmi kao ekscem)?? U potpunosti si prihvatio „ubeđenja iluzionista“ jer se to slaže sa turbfolkom u tančine, pa si pojačao svoju bahatost do neslućenih granica (turiraju te i pujdaju na „manijaka“ a ti sve više ,,rasteš” kao kvasac od ,,pametnog samonaduvavanja”)! Ti ne praviš razliku između svoje žene i mene! Lažeš je neprekidno i držiš pod naponom da bi sakrio svoja nedela, optužujući mene, jer je tebi važan „sveti cilj turbofolka“ a ljudi su tu nevažan nusproizvod! A „sveti cilj“ je ukrasti sve pare i otići sa njima na kraj Sveta ostavljajući kod kuće samo legendu! Zato je turbofolk Utopija ali i dostižna Iluzija?! 
Sada mi je jasno da se ti Luki Luče nisi klanjao mojoj majci iskreno i ponizno kako je to izgledalo, već si se sprdao naglašeno, kako to ogoljeno radi turbofolk, kao lutak navijeni. Takvu vrstu ljudi neki zovu „solarni vampir“ koji se hrani tuđom energijom u nedostatku sopstvene! Jedino što si proizveo u zbilji mikro sveta od svojih svemirskih turbo postupaka je to da si „uspeo“ da izboksuješ istragu i izvođenje na čistinu sebe i Vilija (Ranko je izuzet ovog puta)! 
Na kraju malo podrobnije o značenju pogrešnih ljudskih postupaka kojih ima napretek ali nije na odmet još nekoliko nivoa, korisno je. Preterujete „gospodo“ jer se isuviše ugledate na svoje vrhunske mentore i idole na makro-glob-balnom nivou: Buši Đorđa, Kill Blentonija i Tommy Bleji-ja (onaj iz opere) i galeriju njihovih pomoćnika i saradnika o kojima nekom drugom prilikom. Večno tvoje promišljanje Luki da kada mogu Đoka, Kill i Tommy da celom Svetu serviraju promenu standarda na, u suštini, bolestan i poguban način, nigde raspravljan i izglasan pre upotrebe - što je za takav „lek“ neophodno, pod Muβ, isključivo zbog zdravlja i gde su njih trojica inače Iver-nici i Pagani odlučili u ime cele Planete (slično Vašoj Nadinstituciji) da ćemo Svi uskoro biti slobodni (znajući ih u gušu sigurno i pouzdano su mislili da ćemo biti stalno ugroženi i ,,oslobađani” svojih života!) – što ne bi i ti Luki mogao nama „mekušcima“ da to uradiš instant u svom mikro svetu kada se takva mogućnost već pruža?! Izneću ti jedan mali Đorđetov postupak (tvoji su podrobnije opisani ali su suštinski identnični!). Pregledava Buši Đorđe dvogledom temeljno krajolik koji ga okružuje, pedantno i redom svaki predmet koji sledi u vidokrugu njegovog povišenog interesovanja i studioznog pristupa kako to i dolikuje njegovoj očigledno višoj inteligenciji**? Masa koja prisustvuje događaju je impresionirana Đokom koji se trudi a bogami je i Đokica impresioniran svojom ličnošću i samoznačajem što ga masa upija u memoriju i čuva svoje ulaznice koje će za desetak godina imati veliku v'rednost i obezbediti im bezbrižnu i s'pokojnu starost? I sve bi bilo u skladu sa postavkom i Nebom u celosti da Đorđe nije primetio da su kapci na dvogledu bili spušteni (očigledno nije bio njegov, jer da je njegov...?)** Ovaj mali, takoreći, beznačajni postupak velikog Đor-đija ima jedno jedino značenje – bezumno pametan! To je sitnica u odnosu na njegove „plemenite namere“ od kojih je bremenit pa tako Puši Đorđe zida svoje mesto koje mu u sk'ladu sa njegovim „za-slugama” pripada (kao i ti Luki svoje) a jedino ne ono koje bi obojica želeli. To je takozvano zidanje temelja u vis, gde se u pravilu ugrađuje najskuplji materijal ali najslabijeg kvaliteta i što temelji više rastu vremenski period otplate je pro-agresivno duži a tvorevina lelujavija i na o'bičnom vetru! Za Buši Đorđeta svi znamo prećutno da je (nek' mi oprosti?) mutant i retardirani alkos koji ni sâm ne veruje u ono što priča a primeri već teško bolesnih Kill Blentonija (4-struki baj baj-pasić) i Tomi Blejija (rekoše mala intervencija na srcu-lenjcu ) to potvrđuju (sve se vraća, sve se plaća!) a toliko su ga ubrzali svojim „plemanitim delima“ da će teško doživeti značajniju starost! Džabe Killu što je drugi po popularnosti od svih a-mee-ričanskih predsednika (što u isto vreme govori i o pameti nacije muu)! Ovi primeri vrhunskih iluzionista govore da takve ni po kakvim merilima ne treba slušati, ići za njima i ugledati se na njih a mutacije u kojima živimo (Matrix postaje blaga varijanta takvih „ljudskih dometa“) provereno pokazuju da smo na apsolutno pogrešnom putu!!! 
Zaključak: 
Buši Đorđa trenutno niko ne može da spreči u njegovim rabotama (sve u svoje vreme) a zaboravljaš, Lučiću, da tebe sigurno bar neko može da onemogući u tvom mikro svetu. Priliku koju si mi ti dao svojim nakaradnim liderstvom koristim i hvala ti po ko zna koji put! Ne znam još uvek zašto to sve ovako ide ali što ja moram sve da znam? Veslaš osim sebe i mene pa da se odužim za prevoz ja ću tebi, a u slavu saznanja, rešenja i spoznaje još nešto malo objasniti ovoga puta o značenju i posledicama uporednih ljudskih iluzija. Kada bi ti Lučiću neko rekao da ćeš plaćati večnu kaznu što hoćeš da budeš kao Buši Đorđe, ti bi po mojoj skromnoj proceni izabrao Đokicu pa čak da te 28 puta opomenu da razmisliš o tome i da ti je izbor pogrešan! Tvoja večna promisao – daj mi sada, šta će mi kasnije, je tipična iluzija nesvesnih (par milijardi!)! Važnija je tebi tvoja lična biologija od Vascelog Svemira a drugo „najvažnije“ – šta pa fali Buši Đoki, tebi bi to bilo dovoljno, ništa drugo ti ne treba? Ali seti se čika Hammersmith-a o kome sam ti pisao a pošto ne smeš da čitaš, drugarski ću ti ponoviti i dopuniti njegove melo-dične popevke: „Izbavi me odavde (radnja se inače dešava u ludnici), učiniću te slavnim i bogatim, imaćete sve što želite pa čak i ono što ne želite...” Kao što vidiš Luki, nisi ti jedini koji živi u zabludi da su iluzije besplatne! Đorđe, Kill i Tommy možda nikada neće imati priliku da saznaju Istinu za razliku od tebe kome je to dato ,,makar” kao izvesna mogućnost a možda i nešto više i koju Oni neće imati!? Ko je tu u prednosti? Ti Lučiću imaš priliku, mnogo veću nego njih trojica na kamaru i dovoljno je samo da čitaš ono što do sada nisi smeo! Tek posle toga ide davanje ličnog doprinosa toj šansi a to ne može da uradi niko osim tebe. Doprinose koje sam ja tebi nepoznatom dao do sada, a bogami i od sada, omogućavaju mi napredak, bez obzira i na metak kojim bi me vas (sveta) trojica „nagrdili“! Uradi ti samo delić ovih zadataka i već nećeš biti ono što si sada, poboljšanja tek tada možeš da očekuješ? Iluzorne želje su te i dovele dovde, sigurno ne ja. 
Izvedeno iz svega rečenog, sve je očiglednije da je i tvoja stvarna uloga da me naučiš a ne ona koja misliš da je i iz zahvalnosti prema tebi i tim saznanjima moram da ti kažem Istinu kao i do sada, razumeo je ti ili ne. Borba protiv patologije, odozgo i odozdo (Đoka i ti), može se izvoditi jedino Istinom i svešću o posledicama koje bolest donosi bez obzira na novac, tehnologiju i mozgove upregnute u ostvarivanje iluzornih ciljeva i odavno mutirane istine u kojoj svi živimo! Za tebe lično Lučiću, bolje je i sada da počneš da čitaš. Kasnije je sve kasnije! Kao što vidiš ni meni se želje ne ostvaruju ali mi je jasno da tvoja uloga nije da shvatiš pre vremena jer da ti je uloga drugačija čitao bi ranije a ja sigurno ne bih toliko saznao! Hvala ti! Ja prividno i dalje ništa ne postižem a Vi i dalje ništa ne menjate u Vašem davno proklamovanom načinu određivanja sudbine drugima, kriminalno-bolesnim načinom deljanja! Pri svakom mom pokušaju izvođenja na čistinu Vas kao„tvor-Aca“ Vi ostajete neo-razotkriveni i „pametno“ nastavljate po starom, obodreni i sve više uljuljkani mojim neuspešnim pokušajima i kao dokazani prijatelji neprekidno radite za mene učeći me u hodu, raspaljeni svojim „remek delom“ kao device Vestalke! Tako Vi meni svojim iluzijama omogućavate stalnu nadgradnju i provereno uspešan završetak studija pre vremena. Svaka Vam čast! Retko ko ima tako dobre učitelje u predstavi o iskonskom Dobru i Igri! 
O Vašim zaslugama bih mogao još da pišem pošto ste neiscrpan izvor! Samo kada bi imao ko da čita bilo bi mi mnogo lakše a kada bi kojim slučajem i odgovorili čini mi se da bih se ponovo rodio. Izgleda mi, do sada, da ću se pre ja ponovo roditi nego što ćete Vi biti u stanju da išta odgovorite!?

Vaš person-alni manijak
 Janović R. Stevo

Nastaviće se...

drugo pismo 2007 godina

Drage komšije i prijatelji,
Ja i dalje nemam ništa lično protiv Vas, jer većinu ni ne poznajem, kao što ni Vi mene ne poznajete! Ali zato i dalje imam protiv Vaših nakaradnih postupaka koje ne prestajete da izdvodite. Takođe mi nikada nije smetalo ni što potkradate kuću u kojoj živite (pored stalnih upozorenje da to nije dobro za Vas kao ni za one koji to odobravaju)! Ali mi je zato uvek smetalo da me Vi takvi pravite budalom i određujete mi mesto i ulogu kako to Vama odgovara. A najviše što mi smeta je da ja Vama pride služim kao lični manijak i da do dan danas ispirate usta sa mnom kao da sam ja stvarni uzrok Vaših razvijenih bolesti. Vi bi to, gospođo Lučić-Marić, svakako trebalo da znate, pošto ste neuropsihijatar. Da li su manijaci oni koji to rade, ili je manijak onaj za koga kažete da je manijak? I još jedno podsećanje – tri puta sam pokušavao da Vam kažem da ja u krivičnoj prijavi nisam tražio da se ispita i Vaše zdravstveno stanje, na šta ste mi Vi rekli da je Vama to rekao i pokazao inspektor iz Majke Jevrosime koji je bio na vratima! Predpostavljam da je inspektor bio pravi, ali dokument koji Vam je pokazan bio je lažan, pa Vam predlažem uvid u orginalni dokument koji predpostavljam nikada niste u celosti pročitali, da sami izvučete zaključke.
To što meni rade je u skladu sa željama Vašeg muža, a zašto to Vama rade morate sami da dokučite. Ja sam pokušao da Vam kažem istinu, ali u tome nisam uspeo, što me ne sprečava da se i dalje trudim. Dragi prijatelji, smognite konačno snage da bar čitate o sebi (do sada niste smeli) i odgovorite kako to dolikuje gospodi za kakve se, cenim, smatrate, a hteli ne hteli, priznali – ne priznali, razne mutantske kombinacije ste već isprobali! Znate li Vi išta bolje od svega viđenog i urađenog? 
Ja sve to častim samo progovorite kao ljudi i ne lupajte više po sebi i drugima, preskupo je! 
Ja sam u oktobru 2007. godine poslao izaslanika gospodinu Ranku Žeravici sa ponovo pruženom rukom, da izađe iz takvih kombinacija zbog svog narušenog zdravlja i odrekne se učestvovanja u kriminalnim radnjama i da zakaže sastanak skupštine stanara na legalan i ispravan način, a da ja od njega ne tražim ništa za uzvrat osim da se povuče kao što sam mu to predložio i davne 2000. godine - da on više ne može da obavlja takvu funkciju jer dozvoljava bolesnom Milenku Čoloviću da se iživljava nadamnom i mojom, tada još živom Majkom! Tada me nije poslušao a ne bi me ni sada poslušao da nije osetio opasnost od degradiranja svog imena i da je ko zna koji put u svom životu uhvaćen u nedelu pa se izvlači – ovoga puta malo prekasno, da možda u ovom slučaju nije bio lopov, ali je bio predsednik lopovskog društva! 
Poručio sam mu i da ne smišlja nove podvale jer ga svaka naredna može odvesti sa ovog Sveta. Ali, avaj. Iskoristio je pruženu ruku da bi se izvukao, ali je zato ipak smislio novu podvalu (krv nije voda) i održao sastanak na nelegalan način bez pozivanja svih već samo „podobnih“ pretpostavljam, a Vi ste se u tom duhu (nepoznatom sastavu, toku i ishodu) istalili za funkcije „demokratski“ i još po nekog uvukli u svoje prljave rabote da ne budete samo Vi krivi, a parice će i dalje stizati samo jednom od Vas koji će onda davati otpatke svom preuzetom kapitenu, PR-u, savetniku i promoteru Milenku Čoloviću, poznatom kao Vili „veliki mozak“. I tako će valjda biti do kraja sveta? Ali ja opet imam koristi od svega toga jer ću Vas lakše rasrinkati zato što ste Vi u stvari moji najbolji prijatelji kad me tako temeljno podučavate! Vas je država već prozvala (još uvek niko ne zna sem mene) pa Vi njoj nemojte da položite račune kao meni i ostalima koje ste zloupotrebili već objasnite da Vi kao Nadinstitucija niste dužni da dajete odgovore!** Sada kada je Ranko teško bolestan (Vi ni tu naravno nemate nimalo krivice?) probajte da kažete da ste pare trošili za poboljšanje njegovog zdravlja. Da mi je neko pričao kakav ću ceh platiti, a da ću to izdržati i saznati mnogo toga o smislu i značenju stvari ( koje ne bih saznao, da sam ,, samo” zbog ,, sočnosti” višegodišnjeg mobbinga, digao ruku na gore od sebe i našao se u novinama, kao živoj čitulji !), ne bih mu verovao svakako - kao što mu ne bih verovao ni da ste mi Vi najbolji učitelji i prijatelji, a ne ljuti neprijatelji kako to prividno izgleda. Cela Vaša postavka je sadržana u tome da me potpuno isključite i izopštite iz događanja u zajedničkom Domu, kao smrdljivog tvora (jel da je to zdravo?) i kaznite po svom nahođenju za navodne grehe koje sami neprekidno izvodite. Pouke koje izvlačim su u suštini čarobne i iz zahvalnosti prema Vama (Žeravica, dva Čolovića i Lučić) i saznanjima kojima sam obasut nastavljam borbu izmedju ostalog i zbog odgovornosti za stanje u kome se nalazite i dalje potpuno nesvesni posledica koje proizvodite! Da je Vama neko pričao šta će Vaše ponašanje i postupci proizvesti sigurno je da takvi kakvi ste ne bi pristali na sve to, ali Vas na moju sreću niko nije pitao, već da kažemo, naterao da uradite sve ono što ste već uradili i tako mi omogućili pravilno uključenje u nastavak života! 
Beskrajno Vam hvala i ispada da ja sâm to ne bih uspeo da nije bilo Vas, mojih najboljih prijatelja! U zbijli od vas četvoro dvojica su manijaci (Vili i Luki), predvodnik Vam se polako rastavlja od života (Ranko), a četvrti (Vilijeva ženica ), obrhvana višedecenijskom mržnjom, pokušava i dalje da izazove tragediju ne bi li se oslobodila pogrešnog izbora životnog partnera pišući manijačke poruke petom pridruženom članu organizovane grupe (Lukijeva ženica) uvučenoj u patologiju bez svoje volje i nemoćnoj da shvati istinu, zloupotrebljenoj i iskorišćenoj za ostvarivanje tog „svetlog“ cilja. Teško je to i čitati, a tek sudelovati, izdržati i odoleti tako zdravim postupcima u nizu, pravo je umeće i čista primenjena filozofija!! Kod bolesnih ne postoji granica iživljavanja i ako se ono ne spreči samo smrt to može da prekine. Zar ja posle svega treba da se pomirim i čekam smrt kao i moja pokojna Majka, za čiju smrt ste posredno krivi! Hvala, ja ne bih mirno da čekam Vašu „milostinju“. Od nje mi se već osam godina vrti u glavi i ljulja život mi jedini. A sve to zbog ljudske gluposti i želje da bude onako kako Vi to hoćete? To su dešavanja na mikro planu, a na makro planu to isto rade i Buši Đorđe, Kill Blentoni i Tommy Bleji, celom čovečanstvu i hiljade univerziteta je upregnuto za postizanje takvog cilja**! Da li je to pametno, ili je i to frapantna ljudska glupost pokazaće vreme. U svakom slučaju ja nisam pristalica takve vrste pameti, a vi?

 RTBYUNUMIMIMI

Beograd, 7.12.2007.
Vaš prijatelj, komšija i lični manijak 
Stevo Janović

P.S. Znate li zašto Vam pišem neprekidno(a napisano još davne 2002., pa da Vam ponovim pošto nećete da čitate)? Jer ste Vi to tražili od mene!


Nastaviće se...

Poslednje pismo a prvo u nizu u nazad

Pišče Dejane Lučiću,


ovo gubi svaki smisao što ja tebi i takvima pišem već pet godina a ti ne smeš ni da čitaš. Ispašće da ja pišem monodramu a u suštini je tročinka pa da prekratimo muke. Ovo je poslednje pismo u ovom ciklusu i od sada će sve biti javno izloženo pa nek ljudi čitaju već napisanu priču o tebi i tvojima delima kada ti, kome je namenjena, nećeš! Pošto stvar još nije izašla na videlo opisaću ti novi događaj kao produkt tvojih prethodnih manipulacija ljudima. U pitanju je tvoja žena kojoj se ujedno i obraćam, jer se iz narednog može zaključiti da je ona u potpunosti preuzela funkciju odbrane tvoga lika i nedela tj. sasvim si je uključio.
Gospođo Lučić, kada smo se sredinom godine sreli, na moju konstataciju da ja neću da prestanem da se borim dok ne skinem anatemu sa svog imena, Vi ste kao opareni skočili i rekli da ja Vas optužujem da kradete pare iz fonda? Ja sam zabezeknuto negirao da sam Vas ikada za išta optužio do sada, a sada već imam za šta pa Vam to i saopštavam - greška.
Na moje negiranje Vi niste reagovali kako to dolikuje osobi zdrave pameti , već ste iznenada promenili temu i uvređeno i van sebe saopštili, iako Vas niko nije pitao, da Vaš muž Dejan Lučić nije prijavljen na ovoj adresi i ne živi ovde - greška da ne kažem laž koja takođe ne priliči čestitim ljudima.
U međuvremenu ste usplahireno, unoseći mi se u lice, naglasili podignutim kažiprstom da je Vaš muž pisac (barem dva puta) koji je napisao jedanaest knjiga, što Vas takođe nisam pitao - greška.
A da biste istakli važnost takvih informacija prelili ste sve laži kuglom šlaga. Kada sam te navode proveravao, zaključak provere je da Vi nikada niste bili zaposleni kao neuropsihijatar u bolnici „Laza Lazarević“, osim možda stažiranja - greška.
Već ste bili na putu da me impresionirate kada ste iznenada (zar opet?) pozvonili na interfon i pozvali komšiju Miću da izađe, da Vas brani valjda od same sebe. Onda sve ide brzinom munje.Prvo se pojavljuje Mića narogušen ali se naglo smiruje kada sam ga upitao: ,,Šta je bilo komšija?“ - greška.
Potom ste se Vi na moje i Mićino čuđenje iznenada okrenuli i otišli bez reči da bi potom došao trenutak kada se Vaš muž pojavljuje izlazeći iz zgrade (a ne živi tu)? - greška.
Toliko podvala u jednom susretu nisam od Vas očekivao jer su svi naši pređašnji susreti bili spontani i pristojni. Žalosno je da ste Vi dovedeni u to stanje i da mislite da je to dobro što radite braneći laž od istine! Dakle, podpredsedniče Lučiću, ja posle viđenog izvlačim zaključke: 
Odgovore ni od tvoje žene neću dobiti jer se kao i ti bavi fantomskim sklopovima.
 Mogao bih i da poginem pišući uzalud, nemate ništa protiv.
 Da treba da tražim odgovore preko suda ili javnosti ili oboje (ukoliko to ne želiš, brzo mi odgovori dok ne bude kasno!). Unapred ti hvala. 
Zbog ovakvih „definicija“ tvoje žene stekoh pravo da ja opišem tebe kao pisca iako nisam književni kritičar, ali sam prozvan. Hvala. Joj!
 Ti ne možeš da ćutiš i dalje a da za sebe kažeš da si pisac. Ti si pisac samo ako pišeš a ti ne smeš ni da čitaš. Ti taj nedostatak nadomešćuješ glumom i bez upotrebe pera i mozga. Vrlo pametno. Rođen si za glumca negativca a ne baviš se profesionalno onim što najbolje znaš. Ja ne poznajem nijednog čoveka, a kamoli pisca, koji ne sme da primi poštu na svoje ime! Voliš kada te neko zove piscem kao tvoja žena ili kako te neki u policijskim strukturama zovu književnikom!? Ali ti se ne vladaš kao pisac. Da si pisac ti bi odgovorio još 2002. godine na moje prvo pismo koje si uzeo u ruke. Što tada nisi odgovorio? Ti se ne baviš istinama, to za tebe ne postoji, ne umeš (da te podsetim: Ja sam od tebe tražio samo konkretne odgovore u vezi sa tvojim obavljanjem funkcije podpresednika skupštine stanara tj. finansijskim upravljanjem fondom zgrade). Mučanje pisca i „suptilni“ atak na mozak i svest vremenom su mi izoštrili čula i izgradili odbranu. Hvala ti. Svako tvoje ne javljanje proizvodilo je vulkan osećanja pomešanih sa poniženjima i preskupim cehovima koje sam podneo (smrt Majke kao direktna posledica neprekidnog mobbing-a kome sam izložen, na primer). Sećaš li se kako sam te opisao u krivičnoj prijavi „sve je moje, ja sam James Bond, Sloba je još tu i niko mi ništa ne može“ ili „lakom po prirodi i sazdan od interesa“, dodao bih i iluzija što sve u prevodu znači da ti obmanjuješ ljude prikazajući se u javnosti većim pravednikom nego što zaista jesi. Svete knjige objašnjavaju zašto licemere treba razotkriti, što ja i radim ali ne zato što ja tako hoću već zbog toga što ti tako želiš, a ja kao što vidiš ispunjavam želje svojih prijatelja, naravno ne onako kako ti misliš već onako kako treba!? Hvala ti. Da si pisac ti bi živeo od svojih knjiga i ne bi potkradao kuću u kojoj živiš, što opet znači da ti prihodi od pisanja nisu dovoljni za egzistenciju pa se potpomažeš lopovlukom. Pisca samo glumiš a to, moraš priznati, nije dovoljno da bi zaista bio pisac ili, Bože pomozi, književnik. Ponovo sam ti opisao par nivoa i uglova gledanja na ljude i stvari a ti ni na jednom nisi! Ostaje ti samo pusta želja da budeš nešto što nisi, a i o tome sam ti više puta pisao. Da si ranije čitao ranije bi i saznao. Ne bi ga doveslao do ovde da nisi uporno veslao. Dok ti ja ovo pišem ti i dalje veslaš dok valjda ne naiđe obala ili ne daj Bože zid. Hvala ti i na tim saznanjima. Baš si drugar. Ne očekuj od mene da ću ikada povlađivati bolesti i prihvatiti tako ponižavajuću ulogu koju si mi namenio - da Vam budem lični manijak (što jedino ne mogu da budem), a da se povrh svega nikada nismo zaista upoznali niti ozbiljno porazgovarali! Ne možete od nekog praviti manijaka tj. „projektovati“ ga kao takvog samo zato što Vi to želite jer to naprosto nije istina. Dovoljno je samo tvoje postojanje? I o ovome sam ti već pisao. Detaljni opisi su u tim pismima koje ću publikovati. Hvala ti! Ti se verovatno u celom svom životu nisi zahvalio ovoliko puta koliko ja tebi u samo jednom pismu. Ja te i smatram prijateljem jer me neprekidno učiš . Zato ti se ja odužujem pišući umesto tebe. Je l’ to ima smisla? Prestani više da mi činiš, učini nešto i za sebe! Koliko sam mogao, ja sam se odužio iako nisam nikakav pisac već običan čovek od svesti i savesti koji ne može da pristane na takve mutacije a da misli da će ostati zdrav. Hvala ti komšo na ponudi, ne konzumiram! Eto tako to izgleda, moj Lučiću, kada bolesni vladaju ili im se tako čini, vole i žele to svim srcem!**? Sećaš se kako sam ti opisao smisao i značenje turbo-folka kome suštinski pripadaš, da je to kao i impresionizam pravac ali da po tebi nije važno kuda vodi važno je da je pravac?*? Tako se i ti, kao javna ličnost, uključuješ u besmisao spoljašnjosti i glupu ljudsku želju da na taj način dosegneš večnost. To postoji samo u tvojoj glavi i mogućnost da se ostvari je u odnosu 1:6. Zaboravih da ti kažem milijardi (odavno sam ti o tome pisao)! Pravi si borac ali bunarski. Svi koji te poznaju znaju da si bunarski borac ali to ti niko neće reći. Jedino ti ja, koji ti nisam blizak, to kažem. Ko je tu prijatelj? Ja bih voleo da i ti možeš nešto lepo i kvalitetno da naučiš - to bi se odmah videlo na tebi, veruj mi. Od glume i napora da tu svoju pravu prirodu sakriješ razvaljuješ sebe i bližnje a sve to zbog parica. Baš ti je dobit? Stani kume, izgore ti kesa! Tek sada shvatam i zašto ti se stalno zahvaljujem. Ti me izgleda, mimo moje volje, razigravaš i dubiš mi svest i ispada da nije tebe ja to nikada ne bih naučio. Večno ti hvala što nesvesno učestvuješ u stvaranju nečeg dobrog iako ti sam od toga nemaš nikakvu korist (osim malo parica)! To je zato jer ti je zadatak pogrešan. Sada kada znaš da si mogao bolje zaključićeš i sam da si bio loš. Jedino u tvojoj glavi si junak, sve ostalo je (izašlo na videlo-ne izašlo) rupa bez dna a liči na saksiju! Pogrešne postupke ne možeš da poništiš osim ako ih ne prepoznaš i ne promeniš tj. pokaješ se. A ti si od toga daleko kao Nebo od Zemlje. Vidi, Lučiću, u kakvom si nenadoknadivom zaostatku. Ne vidi se i ne zna se, misliš ti? Stani kukavče , ako Boga znaš a vidi se po tebi da ga još nisi upoznao , krajnje ti je vreme. Ti si za takvu vrstu poduhvata nesposoban a ja, iako to odavno znam, nastavljam da ti pomažem dok ti neprekidno bunariš. Nećeš čak ni prvi stepenik da pređeš – čitanje i pisanje. Ja svoju priliku pokušavam da iskoristim za neke lepše ciljeve, nipošto bunarske – odvodne koji gase svest. Mogao sam ja Lučiću i da te lažem da si bio bolji ali tako ne bih ovoliko saznao. Što bih pa sada lagao? Zato i jesi tako naturalistički opisan silom prilika i u slavu odbrane. Kada sam još 2002.godine pisao o vašem skrivenom scenariju niko mi nije verovao, sada ne mora ni da veruje sve će biti obelodanjeno! Nastavak tvog ćutanja mi priznajem sve više godi a to je najgore što možeš da uradiš za sebe. Nego, prijatelju moj „nepoznati“, piši da ti više ne bih pisao i oslobodi me bede u koju me teraš neprekidno već šest godina od kada si ovde! Neko bi mogao da se upita, šta ja to hoću od tebe? Pa, samo ono što si po zakonu obavezan da uradiš to jest da na svačije pitanje (a to znači i moje) o raspolaganju novcem iz fonda zgrade, odgovoriš jasno i nedvosmisleno. Ja ti neću dozvoliti, kao ni do sada, da na meni primenjuješ svoj bolesni metod, tačnije ćutanje i ne odgovaranje na moja pismena obraćanja i zahteve za dobijanje informacija i dokumenata. Možda ja u svim tim pismima lažem kao i u ovom i da sam sve izmislio. Moguće je ali ti to sve treba bar da demantuješ. Ako i dalje ne reaguješ, onda sâm izvuci zaključak ko si i šta si. Ne moram baš sve da ti napišem, izvuci pouke sam. Počni da se ponašaš onako kako dolikuje piscu ako već želiš da to i budeš. Ja nemam želju da te negiram kao pisca, tebe negiraju postupci koje opisujem. Ja znam više o tebi nego što si ikada smeo i da pomisliš o sebi! Počni nešto da činiš kao čestit čovek da bi i drugima bilo bolje a ne samo tebi i za tebe. Prestani da slušaš Vilija i Ranka (inače moji najbolji prijatelji opisani dobrano u svim pismima sem ovoga) i meni da podmećeš da platim ceh koji pripada tebi. Sve ćeš to kad tad morati da otplatiš kao „izvođač radova“. Srećno i hvala ti večno! Vaš komšija, lični manijak i kućni terapeut
 Stevo R. Janović

Beograd, 27.01.2008

nastaviće se ...