April - maj 2005

Beograd, april-maj 2005.



„ Postoje ljudi drvenog lica koje nikad nije ozario smešak.
To su odasvud čvrsto začepljena bića, zlodusi ograničeni 
i kruti, ljudi nesposobni da se smeju, najčešće one profesije 
koja daje čoveku neku vlast“ (Saltikov-Ščedrin)


Dragi prijatelji Vili, Ranko i Luki! 

Posle svakog pisma osećam se ispražnjen i „miran k’o devojčica“, sa stalnom nadom da je to bilo poslednje pismo i da će odgovor stići jer sam na granici snage i uvek pomislim: „Ako budem morao još jedno da napišem, kuku li ga meni! Slomiće me konačno ova Vaša preteška super-patologija, pa će mi stvarno biti kraj”. Naravno, uz sve Vaše želje i silne „radove“ po meni (sada samom), moja Majka nije mogla više da izdrži, pa sam morao da je sklonim i zaštitim da ne gleda moje mučenje jer je njoj bilo teže da gleda nego meni koji kroz to prolazim! Naravno, ovakve priče se pričaju samo najboljim prijateljima - sigurno ne Vama, pomislićete. Ali Vi ste ti najbolji prijatelji koji mi ne date da klonem već me terate i praznog da polažem nove ispite jer u ovakvom sve-učilištu nije kraj kada bi to student poželeo, već na kraju učenja kada se sve ispuni, pa ko izdrži. Tako se ja jadan nekako pridižem jer ne bih da sam ponavljač (makar crk’o), pa udri po novim ispitima i sve hukćem i pride se pušim pa ispada da je bolje što sam sâm kada učim (a učim isključivo temeljno da ga ne bih nikome sasuo u gr'oce). Zato Vi, kao najbolji prijatelji, meni omogućavate mir, ako tako može da se kaže, pa mi neprekidno obezbeđujete najbolje uslove za tako dinamičan analfa-kul-tet! Kao i uvek do sada, odabirate mi najbolje načine i pomoć pri učenju pa me stalno praznog i svakog časa sklonog padu, kuražite i motivišete za neprekidne bitke za svest i čast uz predivne pouke o suzdržavanju i praštanju. Hvala Vam! Možda ću Vam jednog dana i spomenik podići ako uspem da završim ove Nauke, ko zna?
 Za svaki Vaš postupak (uvek prijateljski od-meren!) ja moram da Vam se zahvaljujem jer znam šta je to zahvalnost i poštovanje a Vi me neprekidno podučavate (naravno ne svesno), pa Vas preklinjem, sramota me je više, stvarno je dovoljno od Vas, pustite me da dam ove preostale ispite sâm da ne bih ostatak života imao grižu savesti da sam takva znanja nepošteno zaradio! Hajde, budite drugari „ne činite” mi više a ja ću Vama za uzvrat da opišem Vaše novije postupke i „uz-ore” na koje se ugledate! „Novi početak“ je usledio promenom ulaznih vrata na našoj zgradi desetak dana posle smrti moje Majke. Slična vrata sam video u Sopotu kosmajskom, jedino nisam siguran da li su ta imala nastrešnicu kao naša nova vrata? U Sopotu kosmajskom su takva vrata imala smisla ali u Strahinjića Bana kosmajska vrata nemaju baš nikakvog smisla i ruže izgledom centar prestonice ali će možda kada se preko nastrešnice poperi i zategne platno kao na Muratovom Kurbetu (uz obavezne zastavice) izgledati bolje i stopiti se sa ambijentom? A možda je to neka najava da će u bliskoj budućnosti tu doći da žive neki Mal-teški vitezovi a mi stanari biti temeljno odstranjeni - ne znam, samo znam da su Vam namere i dalje skrivene a način dosadno – tragično – nepoznato - poznat! Pa i takva kakva su (naša nova vrata) - da ona jadna, teška i ružna imaju bilo kakvu funkciju - prividno bi bilo u redu ali nam je od tada (osam meseci) kuća bukvalno na vetrometini i bez osnovne zaštite i stalno otvorena kao O.K. koral, ako izuzmemo jedan i po dan ukupno i silne majstore koje pretpostavljam ko plaća. Lupaju i „deru se” tako da odzvanja ulica i pucaju prozori i bubne opnice kada ta podsete svoje stanare ko je tu glavni dasa! Radnim danom „urlaju“ prosečno na jedan minut a vikendom ređe, zavisno od toga koliko puta ukućani izlaze. „Gazda” priprema dekret koliko ko puta sme da koristi izlaz da ne bi preterano nervirao kosmajska, teška i razmažena vrata a usmeni savet je da mlađi izlaze kroz prozor, dok dužinu konopca određuje brižni gazda**. Kada ta dreknu, mi „priviknuti“, odmah zaigramo pipirevku i već smo postali, takoreći, profesionalni igrači kosmajskog twist & šamot-a. 
Naš dom je oduvek imao i otirač za noge svojih ukućana ali, pošto ovde vlada pamet turbo folk miljea, „samo“ dve godine nemamo ni takvu „sitnicu“. Zna gazda bolje šta nama treba, čita nam misli i gleda (ređe) kako da nas iznenadi i nagr(a)di. Rekli mu neki da je upravo izmišljen „kirbi otirač za noge do prepona“ ali kasni njegov revolucionarni izlazak u građanstvo pa smo samim tim i mi grešni i prljavi uskraćeni za isti. Taj neviđeni „kirbi“, kažu, ima jednu manu - ko je suviše prljav od mošnica na dole, on urla slično kosmajskim vratima a ovde ima dosta kandidata pa gazda danonoćno radi na otklanjanju tog tehničkog nedostatka (kod ukućana)! Ja i dalje prilikom svakog ulaska obrišem noge o već izlizanu metalnu rešetku bilo da je sunce, kiša ili sneg da nikad ne zaboravim poštovanje prema Domu svom, pa čak i u takvom okruženju i uslovima. Čini mi se da nije dovoljno da ispred stana na otiraču gazdinom piše „wellcome“ (podseti me na odlazak u vojsku gde velikim slovima piše dobrodošli, a iza kad uđeš?) a da misli da tako ne unosi svu prljavštinu ovoga Sveta, makar i oprao cipelice svoje! 
Pošto si ti, Luki, i dalje nem kao Vili I Ranko, podsećam te i dalje pisanom rečju da se ta lekcija uči još u predškolskom uzrastu, sada je kasno za popravke svesti šupljom mišlju da je i takva „sitnica“ besplatna! Turbo je turbo, ledendo. Za sve ovo što radite godinama (malo mi je bilo od Vilija i Ranka nego još i turbo) ili imate ovlašćenja ili ste bolesni (zar?), pošto ni u ovoj poodmakloj fazi ništa ne menjate – opet Vaš „zdrav“ rezon: i jare i pare. Zajedničke pare odavno trošite a da bi deo nadoknadili uređujete zgradu i uopšte ne štedite na kvalitetu i cenama da bi prikrili krađu. A pride ste nam u džepu još od 2002. godine (zaboga zbog fasade), kao da nije dovoljno para od prihoda već moramo i mi lično da dajemo neprekidno malo svoje krvi da nahranimo Vaše bolesne ambicije. Na ratnoj nozi ste sa svima i sikćete (od tvog dolaska Luki pojačano) na sve što hoda a ja sam manijak koji treba ceo ceh da plati umesto Vas? Pa, dragi prijatelji, ja nikada neću pristati da budem Vaš lični Faust, odavno sam Vam napisao, na više načina, da je bolje da pucate u mene nego da na najsmrdljiviji način prodam dušu Đavolu i da Vam privremeno pridržim vaše otežale krstove koje ćete ipak morati sami da iznesete.
U poverenju - lakše je sakriti slona ispod ljubičice nego drugome (uvek meni) utrapiti svoje krstove da ih ja nosim umesto Vas. To otežava put kojim jezdite a Vi i dalje mislite da ćete biti prvi pioniri maleni u Istoriji čovečanstva koji će frapirati Kosmos na tako „ori-ginalan“ način?** Ako bi se kojim čudom našli na polju džinovskih ljubičica, ustanovili bi da ispod svake ljubičice čuči po jedan ružičasti slon. Jedino bi ispod ljubičice koju bi ti, gazda Luki proveravao kao James Bond, ležala četiri detelinasta slona, a moguće i svih sedam čarobnih koji nose Večnu slavu*!? Ovakvi sklopovi pokazuju da si ti Luki Luče večni Domanovićev „vođa“ a u isto vreme i futuristički rođak Nušićevog analfabete u ovom vremenu znan kao anal-fa-delta. Svaka čast! Proveravajući sebe, da možda ne grešim, gledam svakog sunčanog dana u Sunce koje se približava našoj zgradi neće li da skrene na 1/3 petog sprata gde živi tvoja „visost“ („inžinjer” Vili je i pro-motor tvog „uspenja“). A ono (Sunce) tvrdoglavo nastavlja svojom dosadnom putanjom, neće ništa da menja i neće da te sluša. Bezobrazno od Sunca!*** 
Oko 10-og aprila sam primetio da ste vratili zaštitno staklence za pozivanje lifta na našem spratu, posle 15-ak meseci i hvala Vam na zakasneloj brizi. Ali još uvek nema sijalenca koje osvetljava staklence koje štiti sijalence! Valjda će bivši domar Vili, čije su to „umotvorine“, dogodine da stavi i sijalence da bi opravdao svoje „radove“ za 300 Eur godišnje (za tekuću se baš naradio, pa neka ostane nešto i za sledeću)?!* 15. aprila sam imao tu čast i prvi put priliku da se upoznam lično sa gospođom Lučić-Marić kada je oko podneva toga dana izašla iz lifta sa nekim papirima u ruci i osula paljbu po meni koji sam sa svojim prijateljem čekao građevinsku inspektorku da siđe iz tvog stana Luki, gde je poslata po mojoj prijavi a ona se zadržala više od sat vremena. Tada sam takođe prvi put čuo deo tog Vašeg skrivenog scenarija koji mi je potpuno nepoznat ali je srećom Vama detaljno poznat i koji je gospođa Lučić-Marić bolno, i po nju samu, reflektovala. Saopštila mi je da ja znam??? zašto nisam pozivan na sastanke kućnog saveta (za koje nisam ni znao da su održani)? Posle sam shvatio da je mislila da ja ne zaslužujem (otkud ona to zna?) da budem među ljudima jer bi moje prisustvo bilo nedopustivo i prljalo bi prostor (čist simptom zdravlja, instant definicija koja bi trebalo da uđe u sve udžbenike kao šablon za prepoznavanje zdravih)*!? Onda redom: da je moja majka nju napala a ja prethodno tebe Luki u 22:30 i sva besna rekla da sam u krivičnoj prijavi tražio da se ispita njeno zdravstveno stanje(?) a da je znala da nisam ja urinirao po svojoj zgradi jer sam, navodno, naivan? Tu sam morao da reagujem i objasnio sam joj da ja nisam ni mogao da tražim da se ispita njeno zdravstveno stanje jer je uopšte ne poznajem a da se zapita kako zna da sam ja naivan?! Na to je gospođa Lučić-Marić pružila ruku, iz visine glave, i ja sam naravno prihvatio njenu ruku pa smo se tako upoznali a ostao sam uskraćen za odgovore (sasvim dovoljno za prvi put). Ti se Luki još nisi upoznao samnom, a prošlo je tri i po godine i ne pada ti na pamet, cenim, jer da si hteo to bi i uradio kao „novi gazda“, jer oduvek tako zračiš (sebi), a tvoje ubeđenje da je dovoljno samo tvoje postojanje ne može zadovoljiti Gospodu nikad! Ti ruku daješ kome ti hoćeš jer, kako si tada (2002.) definisao, ja sam stan dobio od tate i mame a ti si svoj kupio!? Oduvek si turbo-fol u biti a da li nešto manjka u tvom vaspitanju i obrazovanju ne možeš nikada saznati od špijuna, policajaca, kriminalaca, ment-hole-a i turbofol-kista! Zamalo da zaboravim dva podatka od gospođe Lučić-Marić. Prvi je da je ona vlasnik stana tvog?, a drugi da je ona neuropsihijatar (odavno se tako nisam iznenadio i to saznanje me je maltene očaralo!)! Bilo je tu još delova iz skrivenog scenarija ali nema dovoljno papira na koji bi stali svi ti detalji. Tom prilikom sam video da nisam jedini sa kojim se tako nakaradno igrate i da je sve što sam shvatio iz vaših postupaka tačno, i još gore, pa ću i to pokušati da Vam dočaram sa par poređenja. Lažeš svoju ženu Luki i čačkaš tamo gde je najtanja. Toliko si „senziti-van“ da si je potpuno poremetio jer ne vidi dalje od nosa a što joj pride neko od Vas (Vilijeva ženica Simka u saradnji sa naraštajem) ubacuje manijačke poruke sastavljene od novinskih članaka (a optužen sam naravno ja), govori dodatno o Vašim razvijenim bolestima (rekoh gospođi Lučić-Marić da ja to nikom ne mogu da radim, ponajpre zbog sebe!)! Dokaz tvog mentalnog stanja je i to što si mi dva puta ostavljao otvoren lift na petom spratu dok sam vodio svoju, tada još živu Majku svojoj kući (jedan od preuzetih „specijaliteta“ Vilijeve ženice za koju sam pored tebe i Vilija tražio da se ispita zdravstveno stanje!)! Ti to vrlo dobro znaš ali voliš svoju ženu samo kada je van sebe! Tako joj uzimaš energiju i hraniš se njome jer „misliš“ da ćeš tako da povratiš odavno izgubljenu svest! To pokazuje tvoje bolesne ambicije i neznanje da sam sebi zadaješ sve teže udarce koji pogađaju najviše tvoju lobanju i da u njoj odavno nema ničega – što sam ti napisao još 2002. i zato ne mogu da te poslušam – jer mi je vrlo stalo do sopstvene svesti i prohodnosti u moždanim vijugama!! To što ti ne smeš da čitaš ne znači da to nisi ni radio! O tome kakav si i kakvi su ti savetnici, koji te usput „oslobodiše“ ostataka mozga, govori i tvoja želja da budeš mnogo uvažen, jer „zaslužuješ“ iz viđenog, pa bi komotno i ulica u kojoj je tvoja „visost“ mogla postiđena da promeni svoje ime i da se po tebi ubuduće zove Lučanus Strah-i-nja (da mi niste prijatelji svašta bih pomislio o Vama)! Skoro će sedam godina kako mi drmate temelje i terate da jedem vaše „čorbice i bućkuriše“, a kada bih i jednu pojeo platio bih ceh u zdravlju kao što ga vi plaćate. Zato Vas stalno i opominjem kao prijatelje da ih ne kusate i da to nije dobro po Vas, a hvala na nutkanju, ne daj Bože nikome! 
Vama takvima ostaje samo jalova Nada, velika kao planina, a ako se snovi ne ispune zamolite Nadu veličine Meseca da vam ispuni želje jer je Planinska Nada izneverila vaše Nade! Vi mi stvarno, kao najbolji prijatelji, omogućujete brži završetak Nauka sveobuhvatnih (sadrži naravno i Psihologiju)! Jedna od najinteresantnijih stvari pored najsvežijeg iznenađenja (u vidu profesije gospođe Lučić-Marić) je da istinu o meni najbolje zna neko iz tvog doma Luki (a ne neko od „starosedelaca”) a ti kao James Bond isledi tu „laž“ ali ne menjaj po svojoj volji ono što budeš saznao?! Prestani da konsultuješ Vilija 00 i potamnelu Zvezdu Partizana Ranka, upropastiše te temeljno i pouzdano. Oni nikada nisu imali onu stvar da doveslaju dovde ali nađoše tebe „pametnog“ da izvlačiš kestenje iz vatre i da se zajedno proslavite (naravno ako „poduhvat“ uspe, a ako ne, nicte Vi nista klivi) a već ste u mišijoj rupi, nigde Vas nema a rasplet tek sledi. Sve sam ti to nagovestio još u prvom pismu datom tebi 2002. koje si uzeo u ruke i odmah me napao a da ga prethodno nisi pročitao (već si to uradio u negližeu posle talefonske prijave policiji da sam te zaboga uznemiravao i ko zna šta još)? Kako ono beše u crtanom filmu – e, da je Pera prvo otišao u Banku ništa se od ovoga ne bi desilo međutim ti si, pročitavši to pismo, odlučio kako si odlučio a ja nevoljno morao da upišem fakultet pod stare dane. Hvala ti! 
Nećeš verovati ali meni nije važno da li će se tokom istrage išta dokazati. Ja Vam naravno sve opraštam, dovoljno je da Vas vidim na mestu gde će Vaši odgovori imati težinu jer posledice za nakaradne postupke niko ne može da izbegne pa i ako potplati da se oslobodi krivice, zdravlje ne radi na naftu i novac. Vili mi je još 1999. rekao „ti si svoje završio“ i još čuvenije „dokaži mi” i „pokazaću ti ja gde je tvoje mesto“ kao da on, jadan, zna neko drugo mesto sem svog na koje se svim „silama“ trudi da me postavi, što je i teoretski nemoguće - osim ako bih sâm imao želju? Naravno, nisam sišao sa uma da bih to prihvatio. Pre će biti da mi Vili kao najbolji drug pomaže da se uspnem na svoje mesto iako prividno tako ne izgleda! Ali zato Ranko i, naročito, ti Luki sedite često na njegovom mestu (sviđa Vam se) jer da Vam se ne sviđa ne biste ga odmenjivali a, pošto ste sva trojica posvećeni u potpunosti iluzijama, ne primećujete nikakvu razliku jer su Vam mesta slična. Za Vilijeve i Rankove želje odavno rekoh da zbog svojih „ubeđenja“ plaćaju ceh u hodu, a „mala“ potvrda za to je i napad velike količine slobodnih radikala na Vilija (a i još neki gubici upravo zbog opisanih iluzija, a sigurno ne zbog mojih želja kojih nema u takvom obliku)! Ranka već duže vreme ne viđam i ne znam kako mu je od istih iluzija ali zato on sigurno zna! I ti si Luki večni zaljubljenik u iluzije (iako se ne poznajemo, odaju te postupci) a kako ti je - to ti najbolje znaš (mene izuzmi kao ekscem)?? U potpunosti si prihvatio „ubeđenja iluzionista“ jer se to slaže sa turbfolkom u tančine, pa si pojačao svoju bahatost do neslućenih granica (turiraju te i pujdaju na „manijaka“ a ti sve više ,,rasteš” kao kvasac od ,,pametnog samonaduvavanja”)! Ti ne praviš razliku između svoje žene i mene! Lažeš je neprekidno i držiš pod naponom da bi sakrio svoja nedela, optužujući mene, jer je tebi važan „sveti cilj turbofolka“ a ljudi su tu nevažan nusproizvod! A „sveti cilj“ je ukrasti sve pare i otići sa njima na kraj Sveta ostavljajući kod kuće samo legendu! Zato je turbofolk Utopija ali i dostižna Iluzija?! 
Sada mi je jasno da se ti Luki Luče nisi klanjao mojoj majci iskreno i ponizno kako je to izgledalo, već si se sprdao naglašeno, kako to ogoljeno radi turbofolk, kao lutak navijeni. Takvu vrstu ljudi neki zovu „solarni vampir“ koji se hrani tuđom energijom u nedostatku sopstvene! Jedino što si proizveo u zbilji mikro sveta od svojih svemirskih turbo postupaka je to da si „uspeo“ da izboksuješ istragu i izvođenje na čistinu sebe i Vilija (Ranko je izuzet ovog puta)! 
Na kraju malo podrobnije o značenju pogrešnih ljudskih postupaka kojih ima napretek ali nije na odmet još nekoliko nivoa, korisno je. Preterujete „gospodo“ jer se isuviše ugledate na svoje vrhunske mentore i idole na makro-glob-balnom nivou: Buši Đorđa, Kill Blentonija i Tommy Bleji-ja (onaj iz opere) i galeriju njihovih pomoćnika i saradnika o kojima nekom drugom prilikom. Večno tvoje promišljanje Luki da kada mogu Đoka, Kill i Tommy da celom Svetu serviraju promenu standarda na, u suštini, bolestan i poguban način, nigde raspravljan i izglasan pre upotrebe - što je za takav „lek“ neophodno, pod Muβ, isključivo zbog zdravlja i gde su njih trojica inače Iver-nici i Pagani odlučili u ime cele Planete (slično Vašoj Nadinstituciji) da ćemo Svi uskoro biti slobodni (znajući ih u gušu sigurno i pouzdano su mislili da ćemo biti stalno ugroženi i ,,oslobađani” svojih života!) – što ne bi i ti Luki mogao nama „mekušcima“ da to uradiš instant u svom mikro svetu kada se takva mogućnost već pruža?! Izneću ti jedan mali Đorđetov postupak (tvoji su podrobnije opisani ali su suštinski identnični!). Pregledava Buši Đorđe dvogledom temeljno krajolik koji ga okružuje, pedantno i redom svaki predmet koji sledi u vidokrugu njegovog povišenog interesovanja i studioznog pristupa kako to i dolikuje njegovoj očigledno višoj inteligenciji**? Masa koja prisustvuje događaju je impresionirana Đokom koji se trudi a bogami je i Đokica impresioniran svojom ličnošću i samoznačajem što ga masa upija u memoriju i čuva svoje ulaznice koje će za desetak godina imati veliku v'rednost i obezbediti im bezbrižnu i s'pokojnu starost? I sve bi bilo u skladu sa postavkom i Nebom u celosti da Đorđe nije primetio da su kapci na dvogledu bili spušteni (očigledno nije bio njegov, jer da je njegov...?)** Ovaj mali, takoreći, beznačajni postupak velikog Đor-đija ima jedno jedino značenje – bezumno pametan! To je sitnica u odnosu na njegove „plemenite namere“ od kojih je bremenit pa tako Puši Đorđe zida svoje mesto koje mu u sk'ladu sa njegovim „za-slugama” pripada (kao i ti Luki svoje) a jedino ne ono koje bi obojica želeli. To je takozvano zidanje temelja u vis, gde se u pravilu ugrađuje najskuplji materijal ali najslabijeg kvaliteta i što temelji više rastu vremenski period otplate je pro-agresivno duži a tvorevina lelujavija i na o'bičnom vetru! Za Buši Đorđeta svi znamo prećutno da je (nek' mi oprosti?) mutant i retardirani alkos koji ni sâm ne veruje u ono što priča a primeri već teško bolesnih Kill Blentonija (4-struki baj baj-pasić) i Tomi Blejija (rekoše mala intervencija na srcu-lenjcu ) to potvrđuju (sve se vraća, sve se plaća!) a toliko su ga ubrzali svojim „plemanitim delima“ da će teško doživeti značajniju starost! Džabe Killu što je drugi po popularnosti od svih a-mee-ričanskih predsednika (što u isto vreme govori i o pameti nacije muu)! Ovi primeri vrhunskih iluzionista govore da takve ni po kakvim merilima ne treba slušati, ići za njima i ugledati se na njih a mutacije u kojima živimo (Matrix postaje blaga varijanta takvih „ljudskih dometa“) provereno pokazuju da smo na apsolutno pogrešnom putu!!! 
Zaključak: 
Buši Đorđa trenutno niko ne može da spreči u njegovim rabotama (sve u svoje vreme) a zaboravljaš, Lučiću, da tebe sigurno bar neko može da onemogući u tvom mikro svetu. Priliku koju si mi ti dao svojim nakaradnim liderstvom koristim i hvala ti po ko zna koji put! Ne znam još uvek zašto to sve ovako ide ali što ja moram sve da znam? Veslaš osim sebe i mene pa da se odužim za prevoz ja ću tebi, a u slavu saznanja, rešenja i spoznaje još nešto malo objasniti ovoga puta o značenju i posledicama uporednih ljudskih iluzija. Kada bi ti Lučiću neko rekao da ćeš plaćati večnu kaznu što hoćeš da budeš kao Buši Đorđe, ti bi po mojoj skromnoj proceni izabrao Đokicu pa čak da te 28 puta opomenu da razmisliš o tome i da ti je izbor pogrešan! Tvoja večna promisao – daj mi sada, šta će mi kasnije, je tipična iluzija nesvesnih (par milijardi!)! Važnija je tebi tvoja lična biologija od Vascelog Svemira a drugo „najvažnije“ – šta pa fali Buši Đoki, tebi bi to bilo dovoljno, ništa drugo ti ne treba? Ali seti se čika Hammersmith-a o kome sam ti pisao a pošto ne smeš da čitaš, drugarski ću ti ponoviti i dopuniti njegove melo-dične popevke: „Izbavi me odavde (radnja se inače dešava u ludnici), učiniću te slavnim i bogatim, imaćete sve što želite pa čak i ono što ne želite...” Kao što vidiš Luki, nisi ti jedini koji živi u zabludi da su iluzije besplatne! Đorđe, Kill i Tommy možda nikada neće imati priliku da saznaju Istinu za razliku od tebe kome je to dato ,,makar” kao izvesna mogućnost a možda i nešto više i koju Oni neće imati!? Ko je tu u prednosti? Ti Lučiću imaš priliku, mnogo veću nego njih trojica na kamaru i dovoljno je samo da čitaš ono što do sada nisi smeo! Tek posle toga ide davanje ličnog doprinosa toj šansi a to ne može da uradi niko osim tebe. Doprinose koje sam ja tebi nepoznatom dao do sada, a bogami i od sada, omogućavaju mi napredak, bez obzira i na metak kojim bi me vas (sveta) trojica „nagrdili“! Uradi ti samo delić ovih zadataka i već nećeš biti ono što si sada, poboljšanja tek tada možeš da očekuješ? Iluzorne želje su te i dovele dovde, sigurno ne ja. 
Izvedeno iz svega rečenog, sve je očiglednije da je i tvoja stvarna uloga da me naučiš a ne ona koja misliš da je i iz zahvalnosti prema tebi i tim saznanjima moram da ti kažem Istinu kao i do sada, razumeo je ti ili ne. Borba protiv patologije, odozgo i odozdo (Đoka i ti), može se izvoditi jedino Istinom i svešću o posledicama koje bolest donosi bez obzira na novac, tehnologiju i mozgove upregnute u ostvarivanje iluzornih ciljeva i odavno mutirane istine u kojoj svi živimo! Za tebe lično Lučiću, bolje je i sada da počneš da čitaš. Kasnije je sve kasnije! Kao što vidiš ni meni se želje ne ostvaruju ali mi je jasno da tvoja uloga nije da shvatiš pre vremena jer da ti je uloga drugačija čitao bi ranije a ja sigurno ne bih toliko saznao! Hvala ti! Ja prividno i dalje ništa ne postižem a Vi i dalje ništa ne menjate u Vašem davno proklamovanom načinu određivanja sudbine drugima, kriminalno-bolesnim načinom deljanja! Pri svakom mom pokušaju izvođenja na čistinu Vas kao„tvor-Aca“ Vi ostajete neo-razotkriveni i „pametno“ nastavljate po starom, obodreni i sve više uljuljkani mojim neuspešnim pokušajima i kao dokazani prijatelji neprekidno radite za mene učeći me u hodu, raspaljeni svojim „remek delom“ kao device Vestalke! Tako Vi meni svojim iluzijama omogućavate stalnu nadgradnju i provereno uspešan završetak studija pre vremena. Svaka Vam čast! Retko ko ima tako dobre učitelje u predstavi o iskonskom Dobru i Igri! 
O Vašim zaslugama bih mogao još da pišem pošto ste neiscrpan izvor! Samo kada bi imao ko da čita bilo bi mi mnogo lakše a kada bi kojim slučajem i odgovorili čini mi se da bih se ponovo rodio. Izgleda mi, do sada, da ću se pre ja ponovo roditi nego što ćete Vi biti u stanju da išta odgovorite!?

Vaš person-alni manijak
 Janović R. Stevo

Nastaviće se...