Mart, April, Upril 2009, posle Lim Burg-a a 2 stanice do Ogulina

,,Zamisli d'ruže moj nepoznati, juče sam prvi put saznao da postoji jedan koji poseduje i Pamet i Svest!”
,,To je nemoguće.”
,,Nije, prijatelju, čuo sam- kažu da stvarno postoji!?”
Iako sa nevericom u očima, upita me, prividno nezainteresovan:
,,Izvini (onako uzgred) da li znaš gde taj stanuje?”
,,Ne znam, znati-željni prijatelju. Nisam ni stigao da pitam, kada sam čuo da ne živi ovde, gde vladaju samo Pa-metni (Šta? Crpku!*)!*))ulubljeni”

UMETNUTO A (GLE ČUDA) PRIPADA... DOČARAVANJE ISTINE

Nepropodni podnaslon(v): „Čet'rrr livca traže krilca” ili, kako se ukazuje poštovanje i odaje priznanje onima koji to ni po čemu ne zaslužuju!? Skupni nad-spev bi se opisno predSt.avio kao da je(su)
„Bili kid's God'O-om il' njegovim Gadotom?” (ali je PR-ocenio da su im pro-cene bile procepne i pogrebšne)

Ko je bre ovde lud? Da si to znao, ne bi toliko propadao!

PAMET VS. SVEST

Profesore Vićenzo, ja ne poznajem mnogo pametnih ljudi koje mogu da pitam i najdelikatnija pitanja o smislu i suštini postojanja, a da mi oni iskreno odgovore na njih. Do skoro sam mislio da si ti jedan od retkih koji će nesebično reći Istinu i vladati se po njoj bez obzira na isplativost! Pročitavši svojevremeno jedno moje pismo (koje nije bilo namenjeno javnosti, zato što nisam imao ambicija niti pretenzija na zvanja koja mi ne pripadaju), rekao si: „Čista desetka“. To je za mene, naviknutog na skromnost, bio lep znak koji budi i bio sam srećan zbog toga (kako je čoveku malo dobrog potrebno, da bi se odobrovoljio i motivisao)! Ti si mi sâm potvrdio (ja to nisam tražio od tebe), da u mom predstavljanju ljudi i događaja ima nečeg vrlo smislenog i neočekivano lepog i za tebe pametnog, obrazovanog i poznatog, pa si mi dao podršku za takve poduhvate, uz dočaravanje širine umetničkih i svakojakih mogućnosti koje bi mogle proizaći iz napisanog. Naravno, sve se to ne bi ni desilo da nije bilo našeg zajedničkog druga Zeda, koji je sve povezao i spojio i bez koga ni ova priča ne bi postojala, kao ni sve što će iz nje proizaći! Više je to uradila njegova priroda nego on sam, koji mi je bio naklonjen, jer je video u budućnosti nešto povoljno za mene (i za sebe, naravno) i neprekidno je to ubrzavao, što je meni bila naznaka da još nije vreme, a da pri tome, to što on zamišlja, jedino tako ne može da se ostvari, jer nije u pitanju on, što njemu nikada nije bilo sasvim jasno (oduvek je bio egoista!) a uostalom, suviše je to lično, da bi bila Istina! Mogao je da bude i staloženiji, samo da je hteo! To njegovo gruvanje sam podnosio decenijama, jer su poruke njegove prirode bile smislenije od njegovog sve agresivnijeg ponašanja, što sam (nerado, kao u svakom pojedinačnom slučaju!) takođe smatrao vrlo korisnim za tumačenja budućih događaja, iako taj način nikome ne bih preporučio, zbog suludosti njegovog divljeg metoda, koji nije sa-drž-ava(j)'O ni kapljice Reda! Od kada nas je Zed upoznao, od tada sam ponovo bio đače koje je znalo da trči ali nije imalo dobrog trenera pa se, svo srećno, upinjalo da opravda poverenje koje mu je ukazano. Najava takvih mogućnosti me je je odmah pokrenula, jer sam to primio blagonaklono i naivno, kao doprinos prijatelja i kinetičkog i Tech-ničnog direktora plus! Za mene je to bila najava bajke koju ću, izgleda, smisleno raditi ja, što se najbolje može primetiti u ,,osov(b)ini” teksta od 28.08.2008. i večno sam ti zahvalan, i zbog toga kao i zbog svega posle [lično te više ni, ali je refleksija jaka i